POEZIN PRESS

Poezija, oružje za masovno ili intimno uništenje

DRAGOJLIN KORNER (Piše Dragoslava Barzut)

Oprosti mi na imperativu

Ja hoću da sudeluješ a ne da (me) interpretiraš. Ja hoću da ti se obraćam direktno, lično, lokalno, antiformalno i aktuelno. Ja ti govorim o konkretnim stvarima. Za mene je poezija energetsko pražnjenje. Ja sam pesma. Moja poetika je lična.

Pre nego se dohvatiš čitanja poezije trebalo bi da znaš da je poezija uvek određena geografijom, etničkom pripadnošću i seksualnim opredeljenjem… ova ograničenja određuju horizont poezije… Ali budi svesan/na da postoji potreba za pisanjem koje pomera granice onoga što se može identifikovati, što ne samo da proizvodi razliku već je pronalazi, što dovodi do nomadske sintakse želje i preobilja koji prkosi žanru (rođenju, rasi, klasi) da bi ga negde drugde smestili. [1]

Pre nego se dohvaš pisanja poezije, trebalo bi da napraviš izbor, jedan od onih Velikih Izbora posle kojih više nemaš izbora. Treba da se odlučiš, oslanjajući se na poznanstvo sa sobom, da li ćeš da se od stihova braniš tako što ćeš ih pustiti da te dekonstruišu ili ćeš stihovima ti da dekonstruišeš, ne dozvoljavajući da ti bilo ko nametne svoje oružje? Ako si, kojim slučajem, ti onaj/ona srećnik/ca ušuškan/a u sredini, ovaj tekst nije za tebe, slobodno nastavi da pijuckaš neskafu dok posmatraš nastajanje i/ili nestajanje poezije.

Uputstvo za rukovanje poezijom

Sve dok pišeš za sebe, to nikoga neće zanimati. Nikome to neće biti zanimljivo. Tvoje pesme ličiće na akademsko iz(m)učavanje poezije, nešto što bi se moglo uz malo alkohola i malo više mašte, dovesti u vezu sa tradicijom simbolizma, samo što bi saglasje metafore sa svim njenim podvrstama izazvalo lomljenje jezika, koji se više ne bi dao sastaviti, to znači da se ti ne bi dao/la sastaviti jer jezik proizvodi tebe, a ne ti njega. Kada ti kažu da je tvoja poezija hermetična, to znači da nikome i ništa nisi ni objasnio/la ni pojasnio/la, to znači da tvoj govor ne postoji (iz)van, da bi ga izbavio/la moraš ga prevesti skoro do nivoa jednostavnosti koji se graniči sa konzumerstvom. Zato nastoj, iako će ti se to činiti kao surova banalizacija i skrnavljenje tvojih svetinja, da poistovetiš poeziju sa kesicom neskafe. Sipaš, kesicu baciš u đubre. Konzumiraš kad za njom imaš potrebu.

Jednokratna upotreba. Želećeš svoju svakodnevnu dozu. Ako postaneš ovisnik/ca, batali poeziju jer predodređen/a si za skribomaniju. KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »

Slem poezija je krajnji domet demokratije umetnosti: slem izvodi poeziju iz udžbenika i učionica na ulicu gde svako može da se izrazi živim rečima

Piše: Skot Vuds
Objavljeno u „Svetska literatura danas“, avgust 2008.
Preuzeto sa: http://www.odmotavanje.com
Prevela: Dragoslava Barzut

Preko stotinu ljudi čeka u redu ispred „Nuyorican Poets Cafe“ svakog petka, večeri kada je poetski šou, jedan od brojnih nedeljnih art dešavanja na ovoj aveniji. Kada se vrata otvore i prostorija popuni, ljudi koji ostanu napolju nastavljaju da čekaju u redu čak i nakon što šou počne. Za deset dolara vi ste kupili ulaznicu ali ne i garanciju da ćete sesti. Naravno, petak veče nije bilo kakvo čitanje poezije. Petak veče je jedno od dve noći u Nuyorican-u kada se poezija slema. I svako ko je ikada bio na slem večerima poezije reći će vam: ovo nije poezija kakvu su vam čitali profesori književnosti.

Slem poezija je nastala pre 21 godinu u Čikagu. Kreirao ju je građevinski radnik Mark Smit, koji je, posle napornih akademskih čitanja i dobre stare izdavačke mreže, došao na zamisao da poeziji treba interakcija sa publikom, kao i mogućnost da svako ko ima pesmu može da nastupi. Smit je to postigao tako što je napravio šou koji dozvoljava pesnicima da izvedu svoju poeziju pre nego publika zajedno sa sudijama oceni njihov nastup na olimpijskoj skali od jedan do deset. To je bio zabavan i veličanstven eksperiment, jednostavan trik da se ljudi zainteresuju za poeziju, i on je privukao publiku, zainteresovao je ceo svet za poeziju, vrtloglavo.

Nasuprot onome što većina novinara koji štampaju priče o slem poeziji piše, slem nije umetnička forma. Slem je ideja, trik uz pomoć kojeg treba ubediti ljude da je poezija mnogo zanimljivija i mnogo više kul nego što je to na zamornim časovima književnosti i u prašnjavim antologijama, i uveriti ih da oni mogu da se uključe i angažuju. Navlačenjem poeziji borbene odežde, uvođenjem takmičenja, sugeriše se modernom ukusu za senzacionalizam u umetnosti – kada se to uradi na pravi način – bez zalaženja u prostu karikaturu ili zabavu. Dobar slem je zabavan, glasan, prati ga dobro izvođenje, performans. U slučaju da bilo koji od ovih elemenata nedostaje, što je savršeno prihvatljivo kada je reč o slemu, misija ne može da bude ispunjena. Ljudi mogu da uživaju u dobroj poeziji na internetu, u udobnosti svog doma i to kada god požele. Za razliku od toga, slem nudi iskustvo koje se ne može steći iz knjiga ili preko kompjutera, i čak mogućnost da se utiče na tok događaja. Slem ohrabruje ovakvo razmišljanje, u stvari.

>>> Slem je punudio scenu i mikrofon za mnogo više pesnika nego što je to i jedan drugi pesnički pravac u poslednjih dvadeset godina, i njegov uticaj nastavlja da raste <<<

KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »

Poetski Clubbing 05 – Akademija, Beograd, Rajićeva 10 – Veliki klub – 27.06.2010

Muzej istorije Jugoslavije, Pesničenje i Rekonstrukcija Ženski fond Vas pozivaju na

Veče novog ženskog glasa
RADOST LUDOST

Nastup ženskog hora Kombinat (Slovenija), Pesničenje specijal, ’poetski cegeri’, posebno vođenje kroz izložbu „Ženska strana“

Veče novog ženskog glasa pripremili su zajedno nezavisni, angažovani i radoznali autori i autorke iz „nespojivih“ sektora: institucionalnog (MIJ), nevladinog / aktivističkog (Rekonstrukcija) i nesvrstanog umetničkog (Kombinat, Pesničenje). RADOST LUDOST realizujemo sa namerom da zajedničkim snagama, široj javnosti, predstavimo umetnice ’sa periferije’, koje se, svojim specifičnim izrazom i na nekonvencionalan način bave riskantnim temama.

U petak, 9. jula, od 20 do 23 sata ulaz u “Muzej 25. maj” je besplatan.

Posebno vođenje kroz izložbu “Ženska strana” – koju su zajedno realizovali Muzej istorije Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti – počinje u 20 sati, a nakon toga, u 21 sat, nastupaju ženski hor Kombinat iz Slovenije i pesnice Pesničenja.

Zbirku ženske aktivističke poezije i poetske cegere dobiće prvih 200 radoznalih i radosnih  ovog neponovljivog programa.

Dodatne info na: www.mij.rs, http://kombinatke.si, www.pesnicenje.org, www.rwfund.org

Realizaciju programa omogućili: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Slovenije i Rekonstrukcija Ženski fond.

Popularno Pesničenje, ili mesečni trening aktivne poezije, 26. juna će biti održano u Zemunskom malom umetničkom centru – ZMUC, gde će, počev od 21 sat, kao i uvek, okupiti pesnike van glavnih literarnih tokova.

Pesničenje ili aktivno čitanja poezije u javnim prostorima, nastao je na inicijativu umetničke grupe „Škart“ u novembru 2008. godine s ciljem da podrži pojedince da izraze kreativne potencijale.

Pesničenje je otvoreno i za već etablirane stvaraoce koji imaju hrabrosti i znatiželje da se sretnu s riskantnim temama, kao i angažovanom i neindiferentnom publikom, u neobeleženim i nekonvencionalnim prostorima.

Pesničenje je otvoreno za sve prijave i preko internet-sajta www.pesnicenje.org ili e-mail adrese pesnicenje@gmail.com

Posle Reksa, Grafičkog kolektiva, Beopolisa i KCB-a, Pesničenje se prvi put održava u Zmucu, na zemunskom keju (Njegoševa 53, pored Šarana).

Učestvuju:

Dragoljub Milićević
Radmila Paunić
Anica Petković
Zoran Trklja
Dunja Popržen
Milan Mijatović
Siniša Stojanović Sinister
Irina Marković
Aleksandar Šurbatović
Milomir Bata Cvetković
Iva Tanacković
Slaven Trebovac

…i mnogi drugi!

Svira:

Danilo Šolović
Čelik promet

Slobodan Ocokolić, CRVENI POMAK
piše Jelena Nidžović
(edicija Pesničenje/ Škart, Beograd, 2010.)

1.

Zbirka ,,Crveni pomak’’ objavljuje se, čini nam se, u trenutku naročite afirmacije scene na tragu slem i(ili) novijeg angažovanog pesništva, a pocrtavanje te činjenice na naročitim, prvim redovima teksta namerenje je upereno prema u najvećoj meri ka njenom neučestvujućem statusu u daljem odnosu prema zbirci. To da zbirka u trenutku pisanja ovog prikaza nije ni objavljena, pa se shodno tome ne može govoriti o književno-sinhronijskom ili recepcijskom poimanju same zbirke legitimiše prvo i nalaže okretanju onome u čemu kao pisac ovih redova mogu učestvovati: procesu nastajanja zbirke, u koji imam uvid. Ovaj tekst tako ni ne pretenduje na karakternost prikaza ili kritike, već polazi iz želje za laganim prekucavanjem lagodne i dobroćudne naklonosti prema zbirci u gotovo hermeneutičkom zanosu u jagodicama pri pritisku polja na tastaturi.

,,Crveni pomak’’ se, u svojoj konačnoj uobličenosti, pojavljuje kao prefigurirana pojmovnost koju bi trebalo razmatrati. Do pre izvesnog vremena mogla sam zauzimati stav povodom Ocokoljićevog poetskog istupanja i povodom njegove poezije, ali zauzimanje stava povodom zbirke u većoj je meri zauzimanje stava povodom odluke.

Naslovna sintagma ,,crveni pomak’’ je, paradoksalno i nikako kroz školsko postupanje u tumačenju, postavila osnove onome što sledi: naslov će metatekstualno gotovo ironijski označiti položaj i perspektivu ove zbirke, a evo i kako…

Sintagma ,,crveni pomak’’ pretpostavlja dve komponente koje poetički obelodanjuju namerenja i zbiljski život pesama Slobodana Ocokoljića. Imenica pomak evocira misao o gestu, pokretu, najšire shvaćeno: o telesnoj motorici ili telesnom učešću. Crveni je pridev koji najneposrednije upućuje na ekspresivnost ili neki oblik udela strasti, ali i koji pamti svoje tradicijskim obrascima upotrebe, koji su, opet, u vezi sa ospoljenim ljudskim: sa reprezentacijom tela preko slike krvi. Crveni pomak je, prema tome, jedna mobilisana snaga, ali još i nadasve i želja za ospoljavanjem. O takvom se htenju, istina, moglo govoriti jer je od trenutka objavljivanja zbirke Ocokolićeva poezija u ironijski samonametnutoj poziciji: to više nije (samo) poezija koja se izvodi, već poezija koja se čita, neka vrsta ,,Crvenog predaha’’, užljebljenosti reči u odlučenu formu zbirke.

Lirski zahvati koji su se našli u zbirci nesamereni su na planu forme, pa tako uz minijaturu ,,Crna reka’’ stoji ,,Afirmacije Kolarića Panića’’, pa se stoga može odreći smisao kriterijumu prema kome su odabrane pesme za zbirku: ali zašto bi to neko u slučaju ove zbirke uradio? ,,Crveni pomak’’ primiče se i odmiče od određenih polja (lirskog) interesovanja, zagledana u svoje pražnjenje, pa je njena odlučujuće problematizovana celovitost ujedno i njena lirska zakonomernost:

2.

,,krv se crveno zbivala’’

(Vinaver, ,,Svuda je teško šumilo (III. Fuga)’’

…i budite uvereni da je zbirka mogla izgledati posve drugačije, a to tvrdim kao neko ko poznaje autora (Slobodan i ja smo se isprva malo zagledali po hodnicima čačanske Gimnazije da bi se, mojim prispećem na studije, naš odnos utemeljio u prijateljstvu, pa je tako sada Slobodan čovek sa kojim gledam filmove, čitam poeziju i rimujem šta sve stignem, između ostalog). Ovo je mesto i za još referenci iz života… Susrevši se prvi put sa Slobodanovim pesmama, a bilo je to pre, može biti, dve ili tri godine, kompjuterskim mišem odmeravala sam njihovu dužinu pre svakog čitanja i, pročitavši ih nekoliko, primetila sam nešto što sam u tom trenutku nazvala ,,rokenrol sintaksom’’. Nedugo potom dobila sam i folder ,,Kriptodepresija’’ koji je sadržao sve Slobodanove pesme. Imajući uvid u više njegovih izražajnih modusa, ponovo tvrdim: zbirka je mogla izgledati posve drugačije, stilski i tematski nivelisano, ukupno i zaokruženo. Osim! – ako takva zaokruženost ne bi bila nepošten iskorak ka razumevanju pesništva koje nije i njegovo razumevanje.

KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »

Uputstvo za upotrebu – Clubbing 04
DRAGOJLIN KORNER (Piše Dragoslava Barzut)
Galerije – Clubbing 04 linkovi (galerija 1 i galerija 2)

U nedelju je u Malom klubu Akademije održan četvrti po redu Poetski Clubbing. Za razliku od prethodna tri koja su vodile pesnice (Branka Selaković, Biljana Kosmogina i Minja Bogavac), program je vodio pesnik Siniša Rudan. Clubbing je počeo televezijskim dnevnikom sa čak dva najavioca, jednim na bini, drugim na TV-u. Simulakrumski početak ubrzo je izmešten na Pijani brod (improvizovana rasveta, improvizovano baš čelično platno, mikrofon u zavojima…) pa je Siniša i verbalno otvorio četvrti Clubbing: „Izuzetno mi je zadovoljstvo biti krmaroš broda pretrpanog multimedijalnim umetnicima. Večeras imamo puno njih koji spajaju i muziku i video.”

Zaplovili smo. Siniša je najavio prvog putnika: „On je Trockista, ovo je brzalica Trocikista, Trockista Sava Jokić, bez Miloš, što je greška Fejsbuka.”

Posebne rezervacije (one pored prozora) imali su i na ovom Clubbingu Slem radioničari*ke, prvi među njima ukrcao se pesnik koji se predstavlja kao Ljubavnik nevidljive krilate žene, Vladimir Palibrk. Koliko je neoromantičarski mit idealne drage evoluirao posredstvom tehnologije i slema mogli ste da čujete upravo od ovog putnika.

Na sceni su se našla i neka nova imena, koja do sada nisu nastupala na Poetskom Clubbingu. Jedno od njih je svakako ime koviljsko-novosadskog dueta Cloudbuster Meets Hound Of Love (Jovan Živković & Bojan Samson). Samson i Živković, koji kažu da ih spaja isti smisao za humor a različit za žene, u mesijanskim odorama izveli su performans „Dve dive“ (Lujza Čikone i Kejt Buš). Najavljeni kao duet, ispalo je da su tercet da bi se na kraju ispostavilo da su kvarter. Ova dva proroka predskazao je Milan Mijatović, a kako Evropska unija svuda gura prste, kao predstavnik Evropske komisije poslata je Dragoslava Barzut. Na brodu su raspisani vanredni izbori za kapetanicu: Lujza Čikone ili Kejt Buš.

Prašinu koja se digla oko proroka, spustio je crveni tepih, putem kojeg se na brod ukrcala devojka koja prvo slemuje, a onda pita: Izvinite, vi ste? Genetskim darom, na mestu gde su većini nas usta, ona ima puškomitraljez! Jednom rečju, Slemadona! Minja Bogavac. Sada je svima bilo jasno /sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada/ za koga je publika glasala.

Prvi put na Clubbingu gledali smo pančevca Dejana Čančarevića. Kao što je Siniša rekao za ovog pesnika: njega ne treba najavljivati. Dejan je prisutnima pokazao kako se to čita poezija, demantujući da je veličina pesme presudna.

KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »

Poezija u Kući 05
Peti festival poezije u CK13

petak, 18. Jun 2010.
20:00 – 23:00

Ulaz: Slobodan

Celovečernji festival poezije u CK13

Poezija u Kući otvorena je za sve forme poezije,
sve forme koje poznajemo, ali i za eksperimentalne
forme teksta koji bi se mogli otkriti na bini CK13.

Adresa: Vojvode Bojovića 13
Grad: Novi Sad
OMLADINSKI CENTAR CK13

Detaljnije o događaju, možete pročitati na sajtu Crne Kuće.

Sajt: http://ck13.org/

KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »