Vilijem Ernest Henli
Preveo Gavrilo Došen
Invictus
Iz dubine tame što me prekriva,
crne kao bezdan, s kraja na kraj,
zahvaljujem bogovima, koji god da su,
za moju nepokornu dušu.
U razjarenim čeljustima sudbine
nisam ni trepnuo ni zaplakao;
Od batinanja usuda,
glava mi je krvava, ali nesagnuta.
Izvan ovog sveta gneva i suza
ne nazire se ništa osim strašne senke,
ali pretnja koju nosi vreme
