Saša Dragojević
- poezija -
ŽIVOT
Dete
Zamišljeno posmatra svet oko sebe
čudi se složenosti nepredvidivog
burnog vascelog mu sveta
Mladić
Brine da ispustivši reč
ne ispusti igru iz melodije života
i ne završi na tasu gde
materijalno ne meri se
Saša Dragojević
- poezija -
GRADILIŠTE
Vreme brzo prolazi
u zagrljaju vetra kada si
večna zagonetka
odzvanja u ušima
sigurno znamo
jedne godine već nema
ostaje dilema
koliko nam još ostaje godina
Nasukan brod ne spušta sidro
u buri se stabilnost željeza traži
Saša Dragojević
- poezija -
ZID
Kako li je kamenu u zidu
preturiti preko svojih pleća
svaka mis’o i krv slana ljudska
k’o malj teški spušta se na njega
Kako li je travi usamljenoj
što k’o ponos prkosi kamenu
nestaje li snaga u temelju
il’ to raste sila stvora živog
Saša Dragojević
- poezija -
BUDVA
Bezvezne tezge i platno
na njima što se viori
vetar i more
pivo i noćne more
Gužva kroz koju se probijam
deluje tako daleko
noge koje me nose
ne, ne osećam ih
Saša Dragojević
- poezija -
KOSA NA VETRU
Ne okreći se
ne želim da ti vidim lice
dovoljno će biti da ti gledam kosu
kako viori na hladnom zimskom vetru
Ne okreći se
jedino što znam o tebi
je da si izašla iz autobusa 65
da odlaziš žurno i nestaješ u masi prolaznika
Saša Dragojević
- poezija -
STENA
Ja živim u tuđem svetu
pored mene nikog nema
svi ljudi nekud odlaze
a ja stojim kao stena
Iza mene samo pustoš
ispred mene ništa nema
iza mene samo poraz
ispred mene on se sprema
Saša Dragojević
- poezija -
IMATI
Ustrajati znači
Biti bez premca
Ne slušati krike
Što dopiru kroz
Zamagljena sećanja
Čekati ljubav
Sam koračati kroz noć i znati
Da istina je samo
Ono što srce oseća
RSS sadržaj