Recenzija knjige Vrt
Piše Leila Samarrai Mehdi

Milan Mijatović, u svojoj pesničkoj kreaciji „Vrt“, proživeo je, tokom realnog vremena čitanja stihova, čitav jedan život alijeniziranog, neprilagođenog ljudskog bića našeg vremena, a istovremeno, u odsustvu trajnijeg u ljudskome, uveo nova bića jezika: strašila, kreature, i za sve njih ima mesta u Edenu božanskome. Za sve njih ima mesta i u Edenu Milana Mijatovića, koji uvođenjem postupka mešanja stvarnosti i fikcije i stvaranja ljudi sličnih životinjama, efektno podseća senzibilisanog čitaoca da naše najveće more često nisu motivisane racionalnim razlozima, već prizvukom novih, tajanstvenijih stvarnosti koji pulsiraju ispod prihvaćene stvarnosti. Ta, takozvana „realnija realnost“ ponekad, u ludilu našeg postojanja, deluje kao manje prihvatljiva, možda zato što nas ponajmanje užasava. To uznemiruje, ali i budi čitaoca, upozorava ga da postavlja sebi pitanja: ko to hoda među nama? Kakve su to gnusobe? Normalan čovek? Kakvo je to odvratno stvorenje? Ko je tu zapravo nakaza? I esencijalno: ko sam ja u svemu tome. Nakaza ili čovek? Napadnut pojedinac? Prosjak? Sve su to motivi i reči kojima Milan Mijatović maestralno simboliše podsvesno da zazjapi pred ponorom narušene ljudskosti u kome ostaje mesta samo za strah i čudovišta u nama. Milan Mijatović u „Vrtu“ hrabro izvodi najveće noćne more iz kanalizacije duša, da ih sagledamo i da odaberemo strane kojima ćemo pripadati ili sa koje ćemo sebe sagledati - odmah preko puta, na antagonističkoj, koju podsvesno nismo želeli da odaberemo.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Voleti pesnika Džonija
Piše Milan J. Mijatović

Branimir Džoni Štulić je pesnik. Zaboravimo priče o rok zvezdi, gitarama i koncertima. U njegovom slučaju nije reč o rokeru, već o pesniku i filozofu, čoveku istančanih čula i velikih talenata. To što je u jednom trenutku sinuo na rok sceni je slučajnost. Mogao je isto tako biti i dobar vojskovođa ili pisac, ali to ne menja suštinu a suština njegovog bića je pesnička.

Njegove pesme su zapisi koji čekaju iduće generacije i buduće vekove (ako ih uopšte bude zbog crnih rupa, kometa, meteora, epidemija, terorizma i ratova). Čovek mora da ima ključ za deskripciju njegovih pesama. Nije to tek tako, da tamo neki klinja uči napamet njegove stihove i pevuši ih. To može da bude poželjno, jer taj klinja će možda potražiti i dublji smisao u tim pesmama, u poeziji onog što je nekada voleo da ga zovu Džoni. Danas, on želi da ga zaborave kao da nikada nije ni postojao. Ko se još seća one priče o mudracu koji je pobegao od javnih poslova u pećinu i nije hteo da se vrati iako su to tražili od njega?

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Miris krvi i znoja u pesmama Radeta Drainca
Piše: Milan J. Mijatović

Zaista neobična poezija za ono vreme. Rekao bih čak jeretička. Pisati poeziju kakvu Srbija nije mogla da svari na početku dvadesetih godina prošloga veka, nije bilo uputno a još manje se slagalo sa ptičicama koje cvrkuću, nevinoj ljubavi i naivnom zanosu ondašnjih pesnika. Rade Drainac nije bio predvodnik modernizma u Srbiji. Ne. Rade je bio modernizam. Kada kazem modernizam, mislim Rade Drainac.

Samotnjak, morbidni i božanstveni Rade kleo je vreme u kome je živeo, kleo je sudbinu što se rodio u vreme krvi, opšteg nerazumevanja i konflikata. Biti savremenik strahotama, kako je sam sebe deklarisao Drainac nije lak posao. To je težak i mučan posao, što bi rekao Niče u Zori, to je posao kopača, bušača, podrivača koji živi u tami i ima svetlost samo njemu znanu, čudnu svetlost koja nije za običnu svetinu. Rade je bio plemić duha, aristokrata rušilačke misli, podrivač i bušač samo njemu znanih tunela i laguma.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

RAZMIŠLJATI O PREVERU
PIŠE MILAN J. MIJATOVIĆ

Kada razmišljam o pesniku Preveru, prvo što mi padne na pamet u vezi njega je borba protiv nepravde. Prever je društveno angažovan pesnik koji ukazuje na nepravdu, na mučenje i porobljavanje nejakih od strane bogatih i moćnih silnika. Prever je uvek bio na strani porobljenih, mučenika, zlostavljanih i što bi rekao Dostojevski, poniženih i uvređenih. Heroji Preverovih pesama su obični ljudi, siromašni, oni prema kojima društvo nije bilo milostivo. To su ljudi koji nisu privilegovani. I opet bih pomenuo Dostojevskog i onu čuvenu rečenicu iz knjige Braća Karamazovi, gde piše da postoje samo privilegovani, da samo privilegovanih i ima i ništa više sem toga. Prever je uvek bio na strani onih koji nisu bili privilegovani i po tom opredeljenju je levičar do same srži svog pesničkog bića. Ovde bih pomenuo stihove koji opisuju Preverovu angažovanost i analizu postojećeg stanja jada i doline suza porobljenih:

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA
MILAN MIJATOVIĆ
KNJIGA VRT

LINK: PDF ZIPOVANA KNJIGA

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41–1
MIJATOVIĆ, Milan
Vrt : Pesme. / Beograd : Alma, 2006
Beograd : Skripta Internacional
Biblioteka Savremena književnost

ISBN 86–84023–60–9
COBISS.SR–ID 135742220

VRT ili vrtoglavica
Piše književnica Tamara Lujak
Prikaz objavljen na vebzinu “Helly Cherry”

Kada kažemo VRT najčešće pomislimo na Adama i Evu, na vrtove kraljevskih palata ili vrtove našeg detinjstva. Takve misli u nama bude prijatna osećanja, tugu i setu, žal za minulim vremenima, ili prosto želju da izađemo iz kuće i prošetamo najbližim parkom. Međutim, zbirka pesama Milana Mijatovića koja nosi isti naziv nam je pokazala da ova reč može dvojako da se tumači. Ako dozvolimo sebi izvesnu slobodu i igru reči koje se sastoje u krajanju i prekrajanju naslova, dobićemo reči poput VRT-OGLAVICE, VRT-LOGA, VRT-EŠKE, što su sve pojmovi o kojima Milanove pesme govore. Ne direktno, već kroz slike rata, stradanja i nesreća koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu. Stoga nije lako ni prijatno čitati Milanove pesme, jer ostavljaju gorak ukus u ustima, jer nas bez uvijanja i bez maski podsećaju na to u kakvom svetu živimo, jer nas udaraju, nespremne, direktno u stomak.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE
Pesnik Boris Kvaternik
Intervju vodio Milan Mijatović

- Borise čoveče… daj otkrij nam čime se ti baviš u životu i odakle si se pojavio kao pesnik na Poezinu?

- Pa ovako, cijela ta priča je počela negdje 2005. godine kada sam po prvi puta odlučio napisati pjesmu, izraziti se poetski. Do toga je jednostavno došlo, to jest, osjetio sam iznenadnu potrebu za time, da se nekako izrazim, pa sam to i učinio. Počesto imam veoma snažnu želju za izražavanjem, a kako su me otprilike u to vrijeme nogirali iz jednog banda te sam shvatio da nisam nadaren za bilo kakav muzički izričaj, pokušao sam naći nekakav drugi duševni izričaj u kojem bih se dobro, i ugodnije osjećao. I vjerujem da sam ga definitivno našao.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE
Pesnik Nevena Starčević
Interju vodio Milan Mijatović

M: Na početku našeg intervjua, zanima me šta te je navelo da napišeš prvu pesmu i kada je to bilo?

NS: Prvu pesmu napisala sam u drugom razredu osnovne škole, bio je neki domaći zadatak u pitanju. Pesma je bila objavljena u školskom časopisu. Negde oko petog razreda osnovne škole počela sam da pišem ozbiljnije, više to nije bila samo igra reči, osećanja su preuzela glavnu ulogu.

M: Koju ulogu najbolje igraš: pesnika, studentkinju, mladu devojku ili nešto sasvim drugačije?

NS: Još uvek sebe ne bih nazvala pesnikom. Ne mislim da sam najbolja u nečemu. Težim da sve to uskladim. Težim nekoj ravnoteži. Za mene je to sreća. Ne volim da govorim o tome u čemu sam najbolja. Najviše bih volela da budem dobra onoliko koliko je potrebno u svakoj od ovih uloga, koliko sebi toliko i drugima.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE
Pesnik Enes Kurtović
Intervju vodio Milan Mijatović

- Tvoje pesme poseduju pečat surovog realizma. Obično se realizam u umetnosti vezuje za levicu, anarhiste, komuniste i uopšte ljude koji teže ka socijalnoj pravdi i boljem svetu od ovog kapitalističkog u kome živimo. Da li sebe smatraš levičarem?

Ako se radi o ljevici kako je u pitanju definisana, onda je to svakako moje životno opredeljenje. I u političkom smislu, na svim izborima podržavam lijeve opcije, mada se na toj estradi baš svašta proglašava ljevicom.

- U pesmi “Rođendanska pjesma za Farah a.r.” napisao si sledeće: “jebala vas vaša kancerogena poezija”. Da li to znači da poeziju deliš na dekadentnu i društveno angažovanu - revolucionarnu? Šta je za tebe kancerogena poezija?

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE
Pesnikinja Sanja Medar
Intervju vodio Milan Mijatović

* Draga Sanja, kakav je osećaj biti pesnik na Balkanu gde se baš i ne ceni preterano ta vrsta postojanja?

Tačno ne ceni se. Previše frustracije stvara egzistenciju za odustajanje. Ali možda baš zbog toga, u meni se se stvara neka vrsta inata. Smatram da u našoj zemlji, Balkanu postoji veliki broj talentovanih ljudi, samo što je velika šteta što niko ne obraća pažnju na talentovanost.

* Kakav je osećaj živeti ovde, kada većina “normalnih” ljudi misli da su pesnici “čuknuti” ljudi koji su zreli za ludnicu, bolnicu ili bar ignorisanje?

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »