POEZIN PRESS

“Poezija u kući” – polemika
(Juhas Andraš – tekst) http://ck13.org/dijalog-o-poeziji-2

Prijatno me iznenadio tekst gospodina Andraša, saznao sam šta su to „zapadnjački javni događaji“. Iskreno bih voleo da neko organizuje „autentične istočnjačke događaje“. Možda bismo se onda bolje zabavili ili bismo otkrili skrivene dubine za koje nismo ni slutili da postoje u poeziji. Ako me neko pozove na ISTOČNJAČKI POETSKI PARTY dolazim obavezno.

„Zapadnjački javni događaji“ se prepoznaju kako Andraš tvrdi po sintagmi: „…kurac, pička, govno, sisa, a zahvat imaginacije na mehaničke pokrete napred-nazad u dvočetvrtinskom ritmu – ili, poslužimo se naslovom još jedne dobro poznate numere, uđeš, izađeš i gotovo.“

Koliko sam shvatio, možda bi „autentični istočnjački događaji“ (ili neka druga strana sveta, nebitno) imali dubinu, bili bi očišćeni od psovki, vulgarizama i ispraznosti. Truli Zapad se raspada već vekovima, taj strašni, odvratni, zli i isprazni Zapad. Kultura, umetnost i književnost na Zapadu su zapravo nešto trulo? Loše? Vulgarno? Psovačko? Sa dubokim prezirom gledamo na zapadno nasleđe, a sve što makar pokaže želju da se rodi u našem dvorištu, proglašavamo zapadnom dekadencijom.

Ako su pesnici osuđeni na „tišinu“ i hermetički zatvorenu poeziju, ja kažem neka hvala. Otvorenost podrazumeva komunikativnost. Komunikativnost podrazumeva preplitanje raznih uticaja pa i onih „psovačkih“. Savremeni pesnici i pesnikinje više ne žele da pišu u tišini i samoći svoje radne sobe. Ulica, trg, CK13, Akademija, Reks, Žica… samo su neki od prostora gde mogu da oprobaju svoje različite, neusaglašene glasove i da uživaju u nepomirljivosti i različitosti izraza.

Čitajući teorijske tekstove, saznajemo da su odlike savremene poezije nepomirljivost i suprotnost. Više nema jednog centra kome bi se svi klanjali. Ni tradicionalnog, ni nacionalnog, ni muškog a takođe ni ženskog centra (što može mnoge da zabrine). Insistirati na originalnosti domaće poezije je apsurd. Svi smo mi pod uticajima. Uticaji se prepliću i nastaje novi kvalitet. Osuđivati „uticaje“ zato što su zapadni, istočni, severni ili južni je besmisleno.

Na kraju, pojam seksa:

* Pa šta ako neko piše zato što je seksualno frustriran?

* Pa šta ako neko piše zato što nije seksualno frustriran?
KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »

Prijatno me iznenadio šaljivi tekst gospodina Bojana Krivokapića na sajtu CK13. U okviru otvorene teme „Dijalog o poeziji“ dotični kritičar manifestacije koja se zove „Poezija u kući“, zamerio je pesnicima i pesnikinjama što su „polurazulareni“ i što su nakon žestokih pića pomislili (sasvim netačno po gospodinu Bojanu Krivokapiću) da su „pesnici“ ili da se razumeju u poeziju. Koliko sam razumeo, jedino se dotični pisac ovog šaljivog teksta razume u poeziju. Da su pesnici i pesnikinje pili vruću kamilicu sa medom, nosili sakoe i kravatice, možda bi Bojan takve osobe doživeo kao „prave“ pesnike i pesnikinje. Ovako, svako ko je stajao pored šanka, popio neko pićence ili bio malo življi u izvođenju svoje poezije zaslužio je munje i gromove od gospodina Bojana Krivokapića.

Čini mi se da Bojanu smetaju ples, požuda i nadahnuće. Zaista neobično. Imao sam čast da gledam ples dotične devojke i mogu vam reći da je bio odličan. Da li je gospodinu Bojanu Krivokapiću smetala devojka koja je igrala ili ples? Možda Bojan ne voli da pleše. Možda ne voli lepe devojke i ples. Iz teksta koji je napisao, delovao mi je kao čovek koji poziva na dostojanstvo i ozbiljnost i ne dozvoljava ljudima da se raduju, da plešu, lepim devojka da budu lepe, pesnicima i pesnikinjama da budu požudni i tako dalje i tako bliže. Naziv za takve ljude je NAMĆOR. Iz analize Bojanovog teksta zapravo sagledavamo kritičara-namćora koji mrzi živost, eksperiment, nove poetike i pokušaje da se osavremeni poezija. U današnje vreme insistirati na „čistoj“ poeziji je čista budalaština. Žanrovi se sažimaju, koriste se razne tehnike i uticaji i govoriti o čistoj poeziji, pravoj poeziji, jedinoj poeziji je više nego neozbiljno na početku 21. veka gde se ne može govoriti o jednoj poetici ili o jednom pravcu i stilu.

Dalje Bojan pominje PINK i upoređuje nastup pesnika i pesnikinja, ples i igru kao neku vrstu zabave za narod. Zaboravlja da su još u Staroj Grčkoj slobodni građani na trgovima mogli da govore, da izraze svoje misli. Zaboravlja da su to veče bili predstavnici različitih poetika, počev od ažinovki koje kroz poeziju zastupaju ideje feminizma i oslobođenja žena, pa do raznih drugih poetika koje su više ili manje iskrene.

Bojan navodi da je 14. maja 2010. u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu održano je četvrto izdanje programa „Poezija u kući“. Dalje navodi potpuno tačno i nepristrasno koji su ciljevi održavanja ove manifestacije, kao i to da je „Poezija u kući“ otvorena za sve forme poezije, kao i za eksperimentalne forme teksta. Sasvim ispravno shvata i cilj organizatora da omoguće slobodno i nesmetano čitanje savremene poezije kao i prostor za dijalog.

KLIKNITE NA OVAJ LINK DA POGLEDATE KOMPLETAN TEKST »