Udruženje Alternativni kolektiv iz Beograda je u nedelju 16. oktobra od 20 h u Domu Omladine organizovalo izvanredno neobično, vrlo posećeno slem veče Yugoslamia (eng. Slam – zalupiti, tresnuti). U Srbiji nedovoljno zastupljen, slem je jedna od novijih umetničkih disciplina razvijenih u Americi početkom 80-ih. Slem podrazumeva poetsko – teatarski performans, odnosno scenski nastup u kome se autori direktno obraćaju publici, predstavljajući poeziju raznovrsnom ekspresijom i dinamikom uz gestikulaciju, šapat, pevanje ili urlanje, bez suvoparnog čitanja sa papira, uz upotrebu dodatnih audio efekata i rekvizita, ili bez njih. To je dvosmerna komunikacija otvoreno iskazanih stavova, ubeđenja i emocija između autora i publike, u kojoj je publici dozvoljeno dobacivanje, aplaudiranje ili pak glasno negodovanje, nadovezano na stihove izvođača.

Yugoslamia je kao inicijalna manifestacija premijerno protekla u netakmičarskom duhu, u klupskoj atmosferi male sale DOB-a uz slobodan ulaz svih zainteresovanih. Ambijent bez stolica i sedenja pospešio je atmosferu i omogućio izvođačima da se predstave bez striktnih ograničenja, kao i publici da se saživi sa njihovim senzibilitetom i porukama. Uz izvrsne autore iz Hrvatske i Srbije, pozornicom je dominirala najavljena zvezda večeri – hedlajnerka Caroline Harvey iz SAD (Boston, Massachusetts).

Caroline Harvey je ostvarila vrlo produktivnu karijeru internacionalno priznate šampionke slema i zaposlena je kao profesorka na Berkley Univerzitetu. Poznata je po svom nastupu koji publiku preplavljuje emocijama, jer je izuzetno socijalno angažovan i oscilira između panka i folka. Njene priče govore o traumama praćenim od najranijeg detinjstva, prožetim ekspresijama i tonovima koji razdiru našu misao, čime pomera shvatanje o sebi, o ženstvenosti, porodici, religiji. Caroline radi na projektima aktivnog pisanja i na taj način pomaže mladima koji su preživeli traume. Ona je osim sjajne interpretacije podelila i svoje oduševljenje Beogradom i ljudima u njemu, pošto je prvi put posetila našu zemlju, a nekoliko dana boravka iskoristila da nastupi tri puta u tri dana (u petak u Američkom kutku DOB-a za tinejdžersku publiku u organizaciji Američke ambasade iz Beograda, sledeće veče u Novom Sadu i u nedelju na glavnom događaju Yugoslamia). Posle zvaničnog nastupa na početku programa koji je ispraćen ovacijama, sa interesovanjem je ispratila nastup svih učesnika iako ne razume njihov jezik, a posle svih učesnika je izvela novu poeziju posvećenu svom boravku u Beogradu, toplom gostoprimstvu i novostečenim prijateljstvima. Naglasila je da se oseća kao među porodicom, da je fascinirana upečatljivom izvedbom svih učesnika i toplo se zahvalila na pažnji i divnim doživljajima koje će uvek pamtiti. Takođe je svojim stihovima iskazala pacifističke, antimilitarističke stavove protiv svih oblika ratnih sukoba i represije u društvu.

“My tour guide in Belgrade is a revolutionary.
A cigarette smoking loud mouth who taught himself how to scream when the rest of the world was still whispering “nice ties” and putting band aids on bullet wounds.
As we drive past the vast crumble of a bombed-out building, it is clear he knows which fires burned where and for how long.
I imagine I can still taste the cement and gnarled metal bursting from that exacting NATO bomb in 1999.
Much of the city has now been rebuilt and repaved, but this huge building lurks like a dying giant limping toward an embarrassing death.
Perhaps I should pretend to be a good American and be distressed by such an obvious consequence of war, but I too wear my tattoos and scars with pride marking victory over the battles I am not willing to forget.
Later, drinking in the secret nightclub of a friend’s bedroom I am told:
the planes felt like a video game;
that real trauma is sifting through a brain in pieces on the sidewalk;
and the bombs aren’t always perfect, you know, sometimes the wrong things explode.”

Među ostalim učesnicima iz regiona su bili prisutni kontroverzni hrvatski autori Jasmina Šušić i Dejan Inđić, zatim briljantni slemeri iz Niša Goran Živković i Karinos Uterus, dramatični pesnik-performer iz Pančeva Dejan Čančarević koji se ovog puta opredelio za slow-down tempo, dok je za izvedbu jednog segmenta svog performansa angažovao i petoro ljudi iz publike; pesnikinja i dramaturškinja, neprevaziđena kraljica slema iz Beograda Milena Minja Bogavac, progresivni mladi duo beogradske scene Maja Vujinović i Jelena Brkić (Opake slemerke), vrsna rok pevačica i pesnikinja Sana Garić, kao i lokalni slemer, virtuozni Aljoša Dražović koji svoju poeziju uglavnom izvodi na engleskom jeziku. Program je vodila književnica Branka Selaković iz Užica, dok se za muzičku podršku zdušno pobrinuo DJ Dutzae. Projekat Yugoslamia je realizovan uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, a prijateljsku potporu su pružile organizacije Poezin i ARTEQ.

Yugoslamia je idejno i koncepcijski ponikla iz undergrounda i teži da u njemu ostane, te je kao takva protiv prilagođavanja i podilaženja državnim, političkim i kulturno – obrazovnim institucijama koje nameću svoju disciplinu i pravila ponašanja. Logično bi bilo pretpostaviti da se ovakav događaj održava u nekom (ako ne podrumskom ono bar) zadimljenom klupskom prostoru uz zveket staklenih čaša, gde duvanski dim štipa za oči, a konferansije stalno utišava publiku i gde prisutni ne moraju da izlaze napolje iz sale da bi sebi pribavili piće na šanku u holu Doma omladine. Istovremeno, aktuelni zakon zabrane pušenja u svim prosvetnim i kulturnim institucijama, čini od nekadašnjih kultnih, underground ambijenata kao što su Dom omladine i Studentski kulturni centar u Beogradu, uštirkane, sterilne objekte koji ne mogu da zadrže publiku u celovečernjem kontinuitetu, već ih prisiljava da ga napuštaju usred manifestacije i izlaze napolje da bi popušili cigaretu. To je novi vid institucionalizovanog undergrounda, koji suštinski ostaje obojen anarhističkim levičarskim idejama, zastupajući svojevrsnu neposlušnost i otpor prema režimskom i društvenom ustrojstvu, ali je takođe prilagodljiv novim uslovima. Ostaje nam da se prisećamo svih ranijih događaja, koncerata i festivala, koji su trajali duboko u noć, kada nismo morali da gledamo na sat zbog prekoračenja trajanja programa i izlaziti napolje na hladnoću da bismo popušili cigaretu, dok na stejdžu pevamo “subverzivne ili dekadentne” stihove prizivajući underground.

Stihovi Aljoše Dražovića: Da li si dovoljno underground?

Ti si moderna devojka ili emancipovan dečko,
kroz sve nivoe grada ti se krećeš vešto,
linkuješ se brzo, impresioniraš često
ne drži te mesto, ne sputavaju te norme
kažeš mi da gotiviš demokratske reforme
ali su ti granice nezavisnog Kosova sporne
a političke teme generalno smorne
ložiš se na mangice, praktikuješ jogu
kad odeš u Amsterdam, probaš čak i drogu;
a na celu tvoju priču, ja samo mogu
da te pitam jednu jednostavnu stvar:
Da li si dovoljno underground
da prepoznaš progressive sound?

Mesto, datum i vreme:
Žica Panic Room – Beograd, Kraljevića Marka 5 – sreda, 8. jun, 21h
(Ugao Kraljevića Marka i Karađorđeve – preko puta hotela Bristol)

Učestvuju:

* Siniša Lekić (urednik edicije „Total Underground“)
* Milan Mijatović (autor knjige NAPUŠAVANJE)
* Voditeljke – opake, male slemerke (M & J) a služe slatko i vodu gostima
* Muzička podrška – SAJSI MC

Specijalni gosti izvode poeziju:

Siniša Stojanović SINISTER, Minja Bogavac, Dragoslava Barzut, Emina Minja Marovac, Milomir BATA Cvetković, Sava Jokić, Biljana Kosmogina, Dragana Nikolić (poetski video rad) i gost iz Makedonije – Mitko Gogov.

DOĐITE NA POETSKO NAPUŠAVANJE ! ! ! !

POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene. POEZIN XP je ulaganje u scenu, ulaganjem u njene aktere i akterke kojima se u okviru ovog programa, otvara prostor da kroz solo performans promovišu svoju poeziju, poetiku, autorsku politiku i izraz. POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.

***

IZ RECENZIJE SAJSI MC:

“… ili što se druži sa Sinisterom koji u pesmi Original Shellys Rangers spasava nedužne čizme iz kontejnera, dok glupavi Milan ne razume da su to čizme za radničku klasu. A to što ga sve nešto žulja, nek ide na njegovu nežnu dušu… A to što te čizme koštaju više nego radnički život, to nema veze.
On zaista zna da napiše pesmu.
Dala bih mu državnu penziju. I Sinisteru. I sebi.
I mislim Mijatoviću, jebeš bre poeziju! Treba da imaš bend, jer tako će više ljudi čuti za tebe! Ma, u stvari, to je isto govno, samo se više cimaš oko tehničkih stvari, i tamo negde u rupetini od prostora gde je došlo desetak ljudi da te čuje, gledaju te ko budalu dok se dernjas, a ozvučenje je puklo…
Jebeš knjige poezije, ko to uopšte konzumira?
Ako pak konzumirate, što pokazuje da vam baš nije dobro, moji favoriti su WC dozivljaj i Tako oholo zvuči ,ali ja sam pesnik, i još par muško patetičnih, gde Milanče ‘oće da pokaže da kad voli, on stvarno voli.
I ko još čita recenzije poezije?! To je kao da čitas uputstvo kako da hodaš! C c c, težak si mi posao dao – da prodajem maglu! Milane, Milane, prevrtljiv si!”

Predstavljanje knjige NE MOŽE DA STANE NEĆE DA STANE.

“Knjiga se bavi i hip-hop kulturom i hip-hop muzikom ali njen cilj nije, recimo, pobrojavanje svih mogućih albuma ili određivanje najboljih rappera, već prikaz razvoja tzv. “hip-hop generacije” u SAD, odnosno razvoja hip-hopa kao generacijskog pokreta. Dakle, reč je o, pre svega, hip-hopu kao pokretu omladine iz ugroženih urbanih sredina SAD od početka 70ih godina do kraja prošlog veka, njegovom uobličavanju pod uticajima svih društvenih kretanja i odluka državnih institucija koje su oblikovale živote mladih koji su razvili i razvijaju hip-hop kao svoj izraz. Knjiga uz to načelno govori o širenju hip-hopa po celom svetu, unutrašnjim previranjima u okviru hip-hop generacije i, uopšte, ličnostima i događajima koji su omogućili stvaranje “hip-hop generacije”.”

Link: http://www.happynovisad.com/knjiga/ne-moze-da-stane-nece-da-stane.4568.html

HIP HOP poezija & muzika:

Sajsi MC, Mlata (Sick Touch), Smoke Mardeljano (Mrak), Sale RDZ (Sick Touch), Zhozi Zho, Krle (LTDFM), Batiša (Tutti Frutti All Stars), Lou Benny, Maja Vujinović & Jelena Brkić i Mire TRUTH_SKY.

POEZIN XP
service pack # 1
poetsko/lirički show-off

eXtreme Poetry
eXPerience – eXpression- eXposure
eXplicit Performance

petak – 25.februar – 21h
Klub ŽICA PANIC ROOM
Kraljevića Marka 5

nastupaju:
Aljoša Dražović
Maja Vujinović & Jelena Brkić
Milomir Bata Cvetković

muzička podrška:
Bulevar vodenih mozaika

voditeljka:
Minja Bogavac

POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene. POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.

To je poezija kojoj se aplaudira i dobacuje, u zadimljenim klubovima.

To je poezija koja se bloguje, postuje, lajkuje i šeruje. Poezija koja se forwarduje, downloaduje i copy/paste-uje. Poezija koja se urla, vrišti i slemuje. To je poezija kao oblik čistog ludila, to je ludilo kao poezija i životni stil.
To je poezija koja je pobegla s prašnjave police, u grad.

POEZIN XP je operativni sistem koji podržava sve programske jezike i kodove nove poezije. POEZIN XP je open source i nema bug.

ALJOŠA DRAŽOVIĆ ima 32 godine, živi na Vračaru i piše najrazličitije literarne oblike bez jasnog razloga ili dobrog opravdanja. Odlikuje se dugačkim, prljavim jezikom, brzim i nepravilnim techno ritmovima, socijalno angažovanom tematikom sa snažnim ukusom anarcho-socijalizma i subverzivnim tendencijama na svakom polju ljudske egzistencije. Ponekad ga nazivaju pesnikom, slemerom, performerom ili kopirajterom, a u nekim krugovima tvrde da je on samo robot koji je usled greške u programu počeo da pokazuje humanoidne tendencije. Redovno izvodi poetske egzibicije u nekoliko zadimljenih rupa u Beogradu, a povremeno učestvuje u multimedijalnim poduhvatima i/ili low budget filmskim avanturama. Njegova dela se ne mogu kupiti nigde (između ostalog zato što nisu objavljena) osim kod ovlašćenih ilegalnih distributera u beogradskom podzemlju. Radi na srpskom, engleskom i mešano srpsko-engleskom jeziku, uz čestu upotrebu izmišljenih jezičkih sredstava i drugih nedozvoljenih tehnika. Prema trenutnim informacijama, tajne službe još uvek ne znaju ništa o njegovim aktivnostima.

“ Ja sam ipak pripadnik savremene generacije
video sam brojne demokratske revolucije
oborene statue, pocepane zastave, promenjene ustave
stisnute pesnice, raširene ruke i ponosno uzdignute glave
naravno, starija braća su pokušala da me zaustave
ali snaga predaka u meni i dalje plamti
svakim delom svoga bića protekle vekove pamtim.
Ja sam vetar promene, unosim svežinu u prastaro zdanje
uzbuđujem stado koje je mirno koračalo na klanje
i odbijam da pristanem na postojeće stanje,
svaku predrasudu dovodim u pitanje,
ne pristajem ni na šta manje.”

MAJA VUJINOVIĆ & JELENA BRKIĆ su ženska, maloletnička slem duet atrakcija. Prave datume rođenja ne bi otkrile ni Facebooku, pa ga nisu otkrile ni na Poezinu. Na Poetskom klabingu dobile su nadimak „Opake slemerke“ . Stoji im pa ćemo ga koristiti kao nezvanično ime za njihov bend. Kažu da su fine, kad ne bacaju rime.Najmlađe su, najslađe i najperspektivnije slemerke na beogradskoj sceni. Umesto biografija, predstavljaju svoj shout out.

Za sve istripovane individualce, ortake, wanna-be genijalce i za sve šlihtare sto nam glume ortake. I za žickaroše ispred Demije i Žice, i krimose koji će da završe sa metkom u glavi, ali to je već njihova stvar. Za metalce, rokere, hopere i slemere sto reprezentuju svoje stavove 24/7.Za glumce, režisere, montažere i frajere na koje smo se ložile a njih je boleo tuki. I za one koji su se lozili na nas. I za sve one sto nam kažu: ’de ste carice, a nemamo pojma ko su,stvarno. E, pa – moramo jednom lepo da se upoznamo!
Za Bulevar, Plato, bleju u KGB-u, za onaj kafić što ne znamo kako se zove al nam konobar uvek namigne a nekad i zaboravi da naplati. Za ljude iz Dadova: gotivimo vas!
Za sve bizarne spletove okolnosti, igre slučaja i shituacije. Situacije u koje ne znamo da l’ da verujemo, il’ da okrivimo Karmu, Marfija ili Boga. Pozz Boze iz Munzea! I za tebe.
Za ozbiljnu poeziju koju pisemo u mraku, a onda po Srbiji skupljamo nagrade za to. Za Stanislavskog. Za Vivaldija koji je čučao u nama, ali nam se gudalo polomilo.
Za trenutke bez kinte, kad smo bile prisiljene na maštu. Za Belef i Darkwood dub.
Za Poezin i poezince: stejdz reflektor i majk, sve nas to čini delom nekog sveta
Jer bez svega ovoga ne bi bilo ni naših rima. U religiji postoji teorija da ljudi ne postoje bez prisustva drugih ljudi. Možda smo mi samo nečiji trip, ali jbg nije ni loš trip.

Možda baš u tvom ulazu noćas pišemo rime
Šibnule smo kintu, a bežimo od zime
Stanari nas džidaju uvek kad nas snime
Misle da smo dž, a mi smo baš fine.
Pikavce za sobom uvek uredno kupimo
Ne prihvatamo savet, ali mnogo ne tupimo
Dok oni su okej i mi ćemo da ćutimo
Al’ ako nas zajebu, ima da se ljutimo
Iza stepeništa kad o sebi neko sranje čujemo
Loše im se piše, jer mi mnogo bolje pljujemo.
Al’ manično stanje ekipu urbanu zajebava
Resetuju pažnju al’ ih mogućnost sjebava
Pa buržuazija od mene uvek časno traži plazmu
Al’ kad se dodje na raport, samo ja popijem kaznu.
Njihov deo je biznis, a moj je kriminal
A kad treba za zajam niko nema ni dinar
Mada najveće je sranje što i ti si isti master
A ja ti dala epitete da tvoj skromni ego časte.
Ti član si iste grupe, na usnama ti flaster
Nemoj da mi pričaš u kom pravcu ću da rastem!
Ja prosto ne razumem zašto želiš da me smiriš
Ja burno reagujem, jer burno i živim
Ja se agresivno ponašam, u duši amazonica
To je moj odgovor na represiju granica
Koje očas puknem i moj hajlajt je to!
Zato kad padnem ja propadnem kroz dno
Ali samo aktivan oblik života zaista vredi
Najizopačeniji je čovek po sredi!

Zato
Isuse, batice, priđi i smiri me
A to prosto ne ide, so zaobiđi me.

MILOMIR BATA CVETKOVIĆ najpoznatiji marginalni umetnik u Srbiji, rođen je 04.09.1962. u Kruševcu. Živi i stvara u Zemunu. Profesionalno se bavi autorskim radom, literarnim promoterstvom i izdavaštvom. Osnivač je prvog vanbeogradskog, internet časopisa za kulturu i umetnost KR.A.H.. Borac je za decentralizaciju i demetropolizaciju kulture i umetnosti, u Srbiji a protiv svih vidova neukusa i destrukcije, u kulturi. Objavljivao tu i tamo i autor je:
- knjige pesama i songova „Dajglavunedam“, 2003, autorsko izdanje
digitalne, multinedijalne knjige lirike i kratke proze „Slike vremena“ 2006, Narodna Biblioteka Kruševac
- muzičkog albuma „Ne znam kako“ sa grupom Maske Dr Jobec-a, 1994.
- underground, divljeg, live izdanja albuma Splet erotsko-rodoljubivih pesama i igara „Nacionalna pornografija“ , 2003.

KAKO NASTAJU PESME

Tvoja žena ima neku ženu koja bi da joj bude žena
I ima nekog pijanog koji je pesnik kao i ti
Koji bi da joj bude ljubavnik
Kao što bi i ti sam rado spavao sa onom ženom
Koja je u tvoju ženu zagledana

A tvoja žena se otvoreno divi lepoti tvog prijatelja proznog pisca
Koji ne krije da je u tebe zaljubljen

A ja mirno sa strane posmatram vreme ovo i čudim se
Odakle uopšte pesme nastaju
O kakvoj se to ljubavi zapravo piše i govori..