KNJIGA HAIKU POEZIJE
TRI GEJŠE - ANA STJELJA
Iz recenzije Dr sci. Jadrana Zalokara

Haiku (haikai) pjesnikovanje blistajuće je kazivanje trostihom na zen stazi Čiste Riječi. Drevni ”haijini” danas imaju dostojne potomke. Haiku se piše diljem svijeta i predstavlja biser planetarne polilogizacije. Polilogija duhovnih tradicija i njihovih vrednota gotovo se najkristalnije manifestira u haiku pjesnikovanju. Ono što susrećemo u dimenziji suvremenog glazbobivstvovanja, to je u dimenziji svjetske književnosti upravo haiku. Haiku se piše u gotovo svim zemljama svijeta. Rijetku su pisci i spisateljice, rijetki pjesnici, koji ne osjete unutarnji duhovni poticaj da počnu pisati haiku. Tako i Ana Stjelja čije se majstorstvo već nakazuje u ovoj zbirci. Zbirka sadrži 45 haiku uz prijevod na engleski i turski jezik (autorica je vrsna poznavateljica turskog jezika i tradicije). Haiku su pomno triadičko razvrstani ne po nekakvoj „tematskoj“ razdiobi već sažimanju srodnih haiku trenutaka. Haiku jest trenutak punine življenja ljepotom susrečućeg bića u prolazu prazninom svih pojavnosti. Tako i haiku naše pjesnikinje. Poput Isse – s dubokim emphatičkim senzibilitetom, duša diše s okom – vrhunac aisthesisa istodobno –

„Dete plače/njegove suze - /bujica/potapa grad.“

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Vreme brutalnih dobronamernika
Milan B. Popović
Piše Danilo Nikodinovski

Pesniku je sve dopušteno.
Muza je tako htela,
mogu i da je ubijem.
Papir će ostati,
ona će živeti.

Pesme su odbrana. Odbrana individue od realnosti. Duša, i kad ćuti, ima šta da kaže. Rok muzika je poznata po svom revoltu, i najčešće su pored bučnih gitara i gromkih bubnjeva upravo tekstovi pesama oni koji nas pokrenu. Muzika nas dodirne, a reč pokrene. Poezija buntovničkog duha, u odsustvu muzike same, samim tim mora biti kvalitetna da bi nadomestila zvučni nedostatak. Utoliko je zadatak Milana B. Popovića teži.

“Vreme brutalnih dobronamernika” je zbirka poezije i ujedno i drugi deo trilogije. Pesnik je nežan i poetičan, katkad vispren i kritičan, ali uvek introspektivan i kontemplativan. Neretko samoispitivanje sklizne u paradoks, svojstven vremenu i mestu u kome bitišemo. Direktno-političan (”Dragi gospodine predsedniče“) ili sublimirajuće-romantičan (“Gde je ljubav iščezla”), najčešće je u borbi sa sopstvenim plamenim strastima, oklevajući između Đavolovih košmarnih virova i gospodovog Oprosta. Lažne rime, sugestivni paronimi, nedovršene, skrivene tautologije, rascep između limba i čistilišta, sa svojim slomljenim ogledalom.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Molitva tetoviranog srca
Milan B. Popović
Piše Aleksandar Žikić

Zbirka pesama, ozbiljna, nadahnuta, ambiciozna zbirka, stvorena u zasluženom savezu sa Muzom, postala je u zemlji u kojoj živimo neka vrsta retkosti, iznenađenje koja potpuna neočekivanost čini još efektnijim i dragocenijim. Poezija se u svesti najšireg čitalačkog kruga - a onih koji uopšte ne čitaju još više - suviše često da bi bilo slučajno, svrstava u prevaziđene, savremenom, ultrabrzom i ultrabanalnom dobu i diktatu supermarket kulture nekompatibilne oblike umetničkog delovanja. Međutim, bez obzira na neobično visok nivo sistematskog obeshrabrivanja, postoje ljudi spremni i sposobni da, izdržavši sva neminovna iskušenja, budu nazvani pesnicima.

“Molitiva tetoviranog srca” Milana Popovića knjiga je koja u potpunosti odgovara prvoj, a njen autor poslednjoj rečenici u prethodnom pasusu. Identifikovana kao prvi deo trilogije “Bolji od svog života” ona još pre nego što pročitate ijedan stih – od mnogih vrednih čitanja – otkriva važan deo svojih namera i svoje suštine.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Piknik – Miš, puž i ker
Miroslav Majkić Bandar
Piše Milan B. Popović

Stiče se sve snažniji utisak da je ovdašnja supkulturna književna sekcija sve agilnija, izraženija, bogatija. I kvantitativno i kvalitativno jača. Još jedan autor koji u svom zaleđu krije srž koja opet, crpi snagu i energiju direktno iz rokenrola ili iz bilo koje njegove varijacije, zapravo rečice potekle sa istog izvora. Miroslav Majkić Bandar, Novosađanin, uspeva da iznedri iz sebe onaj kataklizmični emocionalni bit, protkan svom neizostavnom surovošću i naizgled neophodnom korozivnom oporom crtom, i ovaploti je na jedan, prilično ujednačen ali i pitak, širem konzumentskom krugu lagodno ugodan način. Spreman za konzumaciju, pre i posle obeda a možete ga i zapakovati za poneti. Samo jedan bitan momenat nemojte prevideti. Možete se i zagrcnuti. Naime, poneka ispisana reč vam može zapasti u dušnik. Dabome, ne u dušu, jer je ovde i sada, u ovom vremenu i prostoru nažalost, retko ko (od nas) još uvek poseduje. Sem poeta, stvaraoca…

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Snežana Ristić – Moj meseče
Čigoja, Beograd, 99, str
Piše Milan B. Popović

I sam naslov zbirke, gotovo vapaj, ili pak molitva – Moj meseče – može, u najkraćem, dovoljno efektno (ispostaviće se kasnije da je upravo tako) sublimirati duboko misaoni lirički sklop i potencijal koji u ovoj i ovakvoj zbirci, za krajnju instancu i finalizaciju ima i u sebi krije potresni i teški, duboko (samo)dirigovani lični autorski emocionalni bit, lišen stega i ramova, možda po prvi put, poput duha oslobođen i ovaploćen u vidu stihovnih izliva koji su opet ukoričeni i sakupljeni u jednu brojanicu (ranjene, i to se ispostavlja) duše. Poetizovan bit, ispresecan melanholičnim i ispovedno mračnim pasažima koji opet ne zanemaruju krhkost i tananost koja je takođe prisutna i evidentna. Autorka, Snežana Ristić, koja je na ponekim mestima jednostavna i gotovo simbolički jasna, na drugim je surovo i direktno iskrena jer neke boli i istine ne priznaju i ne daju mnogo na komotnosti (pa i na umetničkoj slobodi i širini, između ostalog) već stežu i sustižu a dozvole se (ipak) prepoznati, zabeleđiti, zapisati. Publikovati, kao ovde i sada.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Knjiga Krivo mi je – Gordana Vlajić
Autorsko izdanje, 204 str., 2007.
Piše - Milan B. Popović

Već u samom uvodnom delu ovog utiska, nikako recenzije, priznajem, bio je istinski plezir uroniti u ovaj i ovakav, okean isprepletanih reči i emocija, nadanja i sećanja, želja, uzdaha i pitanja. Zbirka pesama naslovljena sa Krivo mi je, što je opet, u današnje vreme istinskih brutalnih dobronamernika – akt, priznanje vrhunskog ranga i za respekt - delimično nastala od zapisa sa salveta koje, kao da žele da izbrišu tragove umora u sećanjima a da osvetlaju neukaljane duše obraz; Gordane Vlajić, uzbudljivo je a krajnje sofisticirano i emocionalnim bitom natopljeno putešestvije, na kakvo savremena srpska književna produkcija, jednostavno, nije navikla. Ali, zbirka Krivo mi je, je pred vama i zasigurno će vas oplemeniti ako li ne i zaseniti. Svojom osobenom strukturom i tananom a inteligentno produhovljenom poetikom, posebno.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Listovi na vodi – Enes Halilović
Prosveta, 84 str. 2007.
Piše Milan B. Popović

Pred vama (navikli ste na to od njega, zar ne?) jeste mlad, a zreo, ozbiljan pesnik. U svom književnom stvaralaštvu povezujući folklor, običaje i istorijsku građu sa jedne strane i sadašnju, modernu vremensku datost i njene karakteristike sa druge strane, jednog istog, umešno usaglašenog poetskog koda, on govori, dokazuje da se može biti u trendu čak i onda kada se deluje izvan njega.

Ovde prezentovana poetika - što predstavlja redak slučaj u književnom regionalnom koordinatnom sistemu - deluje kao da je ispisana (a jeste!) duhom (dušom, još preciznije) i sa određenom misaonom zadrškom, nalik strahu i bojazni, sa verovatnom namerom da nikoga ne povredi. Enes Halilović ne zaboravlja i ne zapostavljava - narodno i narodsko - što u prenesenom smislu može biti primenljivo i sveopšte. I jeste.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Knjiga Neonska nesanica – Željko Mitić
Matica srpska, 2007.
Piše Milan B. Popović

Petočlano (čak) uredništvo Matice srpske, sa glavnom i (i-te-kako) odgovornom urednicom Vladislavom Godić P., donelo je definitivnu odluku o publikovanju knjige Neonska nesanica – Željka Mitića, u okviru čuvene edicije prva knjiga za 2007. godinu. Tridesetjednogodišnji poeta, po sopstvenom priznanju ali i po prezentovanoj poetici, duhovno je čedo Holivuda i rokenrola -sluzavog, razvratnog, odvratnog (Holivuda) i čistokrvnog, surovog a sirovog (rokenrola)- u svih prisutnih četrdeset i pet pesama, opako naginje na supkulturni tas savremene srpske književne sekcije, pomalo opasno nameravajući da isti, poput teške, pod laktozom nabrekle dojke, pretegne na dole, a potom u vis. Neonska nesanica, obzirom na gore pomenutog (nekada priznatog, uglednog…) izdavača, za mene, bila je, priznajem, velika nepoznanica, tajna, i na kraju, po čitanju, veliko iznenađenje.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Moja zemlja – Borivoje B. Orović
Grafo, 2007., 80 str.
Piše: Milan B. Popović

Zbirkom pesama, naslovljenom Moja zemlja, pesnika Borivoja B. Orovića, odiše jedna tanana poetika, potisnuta oporo gorkom notom (ovog, postojećeg)-vremena brutalnih dobronamernika- koje nam se, ispostavlja se, tako velikodušno-nudi, daruje. Ovde prezentovane pesme, gotovo smerno, nenametljivo sakupljene u tri (ključna) poglavlja, koji, obrnutim redom i premeštanjem, a prirodno slove Muka, Pogana vremena, pa sve do i sa naslovnom-Mojom zemljom; prezentuju jednu ispovednu i iskrenu poetiku, lišenu okolišanja i zakulisnih, nepotrebnih misli, dovodeći u prvi plan i transponujući je u potpunu odanost i ljubav prema otadžbini, veri, svom, običnom narodu, izvoru, domaćem hlebu. Dakle, svemu onome što bi trebalo biti sveto i normalno a (pre)često, danas i ovde-nije.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Knjiga Megafon – Miki Radojević
Autorsko izdanje
Piše: Milan B. Popović

Bilo da je reč o klasičnom spisateljskom toku ili pak, sasvim oprečnom, realističkom, urbanom odnosu i (samo)spoznaji, i u jednom i u drugom slučaju iskrenost, kao posebna i neophodna kategorija /nijansa atipičnog iskaza misli/ osećanja, beleži, izdvaja, favorizuje istinskog stvaraoca iz mase. U kvantitativno srazmernom okeanu novijih poetskih ostvarenja, samo retka koja poseduju onu specifičnu težinu ostaju, dostupna, na površini i ne utapaju se, ne razlivaju i prkosno jedre na talasu nestašnih /posebnih/ odabranih. U tom smislu, zbirka pesama Mikija Radojevića, simbolično nazvana Megafon, raščlanjuje, ma molim vas, razbija utemeljenje klišee na paramparčad, uspešno kida postojeće konvencije, na momente nihilistički opora / Ma dajte mikrofon, nek popuca sve! / Ja bar ne brinem ni zbog kakve etike / da ćutim ko zid dok me nagriza stid?/ Ja sam lajavi pas, meni se jebe za vas / ja hoću da govorim! /, introspektivno (d)efektna / Uronim u sebe duboko, do dna / suze udare na oči ali nije me stid / ciklon beznađa umne vijuge raseče/ i sputao bih ruke da se razbiju o zid / otvorim pune stakla oči / i istina probije na površinu / razbije laži da sve je u redu / obuzdavam vrisak da ne uplaši tišinu./ i poetsko-religiozno misaona (obratiti pažnju na, recimo, zapis P.o. box).

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »