Recenzija knjige Vrt
Piše Leila Samarrai Mehdi

Milan Mijatović, u svojoj pesničkoj kreaciji „Vrt“, proživeo je, tokom realnog vremena čitanja stihova, čitav jedan život alijeniziranog, neprilagođenog ljudskog bića našeg vremena, a istovremeno, u odsustvu trajnijeg u ljudskome, uveo nova bića jezika: strašila, kreature, i za sve njih ima mesta u Edenu božanskome. Za sve njih ima mesta i u Edenu Milana Mijatovića, koji uvođenjem postupka mešanja stvarnosti i fikcije i stvaranja ljudi sličnih životinjama, efektno podseća senzibilisanog čitaoca da naše najveće more često nisu motivisane racionalnim razlozima, već prizvukom novih, tajanstvenijih stvarnosti koji pulsiraju ispod prihvaćene stvarnosti. Ta, takozvana „realnija realnost“ ponekad, u ludilu našeg postojanja, deluje kao manje prihvatljiva, možda zato što nas ponajmanje užasava. To uznemiruje, ali i budi čitaoca, upozorava ga da postavlja sebi pitanja: ko to hoda među nama? Kakve su to gnusobe? Normalan čovek? Kakvo je to odvratno stvorenje? Ko je tu zapravo nakaza? I esencijalno: ko sam ja u svemu tome. Nakaza ili čovek? Napadnut pojedinac? Prosjak? Sve su to motivi i reči kojima Milan Mijatović maestralno simboliše podsvesno da zazjapi pred ponorom narušene ljudskosti u kome ostaje mesta samo za strah i čudovišta u nama. Milan Mijatović u „Vrtu“ hrabro izvodi najveće noćne more iz kanalizacije duša, da ih sagledamo i da odaberemo strane kojima ćemo pripadati ili sa koje ćemo sebe sagledati - odmah preko puta, na antagonističkoj, koju podsvesno nismo želeli da odaberemo.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Nenad Stakić – Bestragija, Liber, 71 str.
Piše Milan B. Popović

Druga knjiga novosadskog pesnika Nenada Stakića, (fantastično efektno, mora se priznati) naslovljena sa - Bestragija, ovaploćenje je modernog doba, njegovog lica i naličja. U najkraćem, u njoj su sublimirani ekstremi i kontrasti, situacije, istinski svakodnevni i imaginarni likovi. I na kraju, svakako - osećanja. Autorova, pre svega. Uspešno prebrodivši sindrom zvan prva knjiga, Nenad Stakić u svom maniru, lišenom preterane sofisticiranosti poetskog izraza, zarad konkretnosti i razumevanja ponuđenog materijala, postavlja se u red retkih ovovremenih pesnika andergraund usmerenja. U tom smislu, Nenada bi trebalo podržati. U okviru korica Bestragije, koju je objavio beogradski Liber, smešten je i materijal, javnosti već poznat pod naslovom Ljute rakijaške pesme. Bestragija jeste - ljuta i sumorno - energična!

Grebeni - Saša Nišavić, Orpheus, 59 str.
Piše Milan B. Popović

Zbirka poetskih zapisa Saše Nišavića jeste kolaž emotivnih nanosa, koji se barem jednim svojim stihovnim postojanjem - ali sasvim dovoljno primetnim - uzdižu iznad površine prosečnog, poetskog mora srpske književne današnjice. U jednu ruku, i neočekivano za pesnika srednjeg starosnog doba, rafinirano sofisticirana izražajna nit, ali i ozbiljna i unekoliko upozoravajuća poetika, sa druge strane, jednog istog, skladno usaglašenog pera. Grebeni su podeljeni u četiri nepretenciozna poglavlja: Ruke, Nestajanje, Uzdizanje i završno, naslovljeno sa - Samoglasnici. U gotovo svim pomenutim, autor se, biranim rečima i nenametljivo, gotovo bojažljivo obraća čitaocu. U njegovom obraćanju provejava životnost i ljubav. Ali, ne samo ciljana i isključivo prema nekome konkretnom, posebnoj osobi - mada toga, kao i posveta prijateljima i pesnicima ima - već u smislu ljubavi prema životu i čini se, u njegovu slavu. Pored toga i u skladu sa tim, duhovnost koja buja iz nemalo stihova ukazuje na duboke korene kojih se Saša Nišavić, očigledno drži i do kojih mu je sasvim prirodno stalo.

LIST VREME - KULTURA
Branimir Džoni Štulić, Smijurija u mjerama
“Vreme”, Beograd 2005.
Pišu: Muharem Bazdulj, Ivan Milenković, Đorđe Matić

On je duša svega ali te duše vodi duh zbilja
Pošto se suprotnosti privlače uživa u njima

Štulićeva Smijurija u mjerama je ljubavno pismo bez adresata, drama bez didaskalija, slika bez rama ili ram bez slike. Zahvat Smijurija je čas širok i plitak, čas uzak i dubok. Štulićevi stihovi su lokalno smiješni, a globalno imaju mjere. Pjesme kakve su Najveći uspjesi bivših jugoslovenskih prostora ili Rege udaraju u ključu “Historijska čitanka” meets “Dorin dnevnik” – u tom ključu, ali jače. Jer nijesu bili svi ni pravedni ni mudri vala je kafanska metafizika dostojna i onih najrijeđih pametnih i knjiških ljudi, a Ja smrtnik mali boga slavim ma ko to može platit nosi poruku dostojnu hodačašća na Daleki istok, da ne kažem Puta za Katmandu.

U jednoj majskoj sarajevskoj noći od tišine i blagog pijanstva dvije su me blazirane zagrebačke novinarke uvjeravale da je Štulić lud. Možda je Džoni jedini normalan, a mi smo svi ludi – to sam im odgovorio. Smijale su se. Znate li šta je Doplerov efekat, pitao sam ih, a one su me gledale kao ludaka, kao Džonijevog brata po ludosti, a meni bilo drago. Školski je primjer, rekao sam, sirena na policijskim kolima. Ako ti se približava, zvuk djeluje jače i frekventnije, a ako se udaljava, zvuk je mutniji i ima nižu frekvenciju – objasnio sam im polupijano pučkoškolsku lekciju iz fizike. Zgledale su se, pomislile napio se Bosanac i htjele valjda spustiti loptu: I mi smo, znaš, rekoše uglas, voljele AZRU. Ne sumnjam, kazao sam, Džoni i AZRINI fanovi mahom se i jesu obostrano udaljili, svaki u svom pravcu, onako kako su udaljene težina i milost.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Ana Prodanović – Vremenska distanca
Slovensko slovo, 2008, 70 str.
Piše Milan B. Popović

Bes se razigrava, nedvosmisleno, korenito, jer je primetan u samom, doslovce uvodnom delu zbirke - u borbi za i sa dušom. Iz krajnosti u krajnost a orden, gle čuda, autorka i ne ište. Zamišljena nad sumnjivim moralom, možda, i devojke na kiši ili vas dragi čitaoče, Ana Prodanović iskreno, skoro filosofski, postaje draga, čak i kad ne upita. Ne podsećajući ni na koga, verovali ili ne a sveteći se kroz prevaru i skrivene misli u samom snu, pa i na sudbinskoj javi, čudno podseća i čeka na Beograd noću, imajući ideal i hvatajući ga poput hobotnice, verovatno obema rukama. Znamo, samo je jedna prilika da se poezija sagleda, bez rizika da se krila polome, poput čaše nekog pića, kroz koje slomljen pogled ni monah više ne pruža. Ona neće umiranje, nekome, nikome, mada u pesmi ništa nije nemoguće i svi mogu biti dovedeni u pitanje i osuđeni, sa svim svojim porazima i vetrovima nadanja koji nose sve pred sobom.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Henk nikada ovo nije radio
Pesme, intervjui, fotografije 2006-2008
Jurak Ot Petrof

Moja prva kolekcija pesama. Može se naći samo u e-verziji (pdf format) na sajtu Makedonske fondacije Metamorfozis, Skoplje, pod Creative Commons 2.5 licenci. Sadrži 30 pesama pisanih u razdoblju od 2 godine, sa bonusom - 2 intervjua, 5 fotografija. Kolekcija je fiktivno podeljena na 3X3 stvari, ne znam kako da ih nazovem. Valjda su to različite faze usamljenosti plasirane u različitim vremenima. Tu su žene, alkohol, barovi.. ljubav, seks.. i konačno, tu je otsustvo svega toga.

Link za skidanje pdf-a: download

TATJANA DEBELJAČKI
ZBIRKA POEZIJE: AH-EH-IH-OH-UH
Poeta, Beograd (2008.)

ISKRENI UZDAH I OBUZDAN KRIK
Piše: Petar V. Arbutina

Nesumnjivo da je za Tanju Debeljački pesma najbolji način za razumevanje i opisivanje sveta ali ne bilo kakvog sveta, odnosno ne samo onog što je “darovano pogledu”. Pomalo neobičan naslov zbirke nema nameru da stvori neku novu vrstu eksplicitnosti i tumačenja, on upravo ima cilj da se ograniči na tih nekoliko slova uzdaha, posledičnih manifestacijama uznemirenih i ustreptalih osećanja. Na taj način ova pesnikinja stvara jednu novu vrstu redukcionizma i svedenosti (ne stiha već poetskog osećanja) na primordijalni znak, amblem koji skoro čitav kontekst zbirke svodi na unutrašnje pejzaže čovekove, mnogolike i osobene međuzavisnosti, neobična kretanja i čudna snoviđenja, zagonetne iskre i preplitanje živog i neživog, prošlog i sadašnjeg…

Svet njenih meditativnoispovednih stihova obasjan je posebnom vrstom opore neoromantičarske rezignacije protkane setom, emocijama i melanholijom; dominantnim osećanjem, u kome se stiču i neobičnim vezama povezuju i grade alegorijski sklopovi.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

B92 - 23. avgust 2007
Kasni poziv - izabrane pesme

Pročitajte “Kasni poziv”, izabrane pesme Čarlsa Simića, objavljene u izdanju izdavačke kuće “Otkrovenje” u prevodu Marije Knežević.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

KNJIGA HAIKU POEZIJE
TRI GEJŠE - ANA STJELJA
Iz recenzije Dr sci. Jadrana Zalokara

Haiku (haikai) pjesnikovanje blistajuće je kazivanje trostihom na zen stazi Čiste Riječi. Drevni ”haijini” danas imaju dostojne potomke. Haiku se piše diljem svijeta i predstavlja biser planetarne polilogizacije. Polilogija duhovnih tradicija i njihovih vrednota gotovo se najkristalnije manifestira u haiku pjesnikovanju. Ono što susrećemo u dimenziji suvremenog glazbobivstvovanja, to je u dimenziji svjetske književnosti upravo haiku. Haiku se piše u gotovo svim zemljama svijeta. Rijetku su pisci i spisateljice, rijetki pjesnici, koji ne osjete unutarnji duhovni poticaj da počnu pisati haiku. Tako i Ana Stjelja čije se majstorstvo već nakazuje u ovoj zbirci. Zbirka sadrži 45 haiku uz prijevod na engleski i turski jezik (autorica je vrsna poznavateljica turskog jezika i tradicije). Haiku su pomno triadičko razvrstani ne po nekakvoj „tematskoj“ razdiobi već sažimanju srodnih haiku trenutaka. Haiku jest trenutak punine življenja ljepotom susrečućeg bića u prolazu prazninom svih pojavnosti. Tako i haiku naše pjesnikinje. Poput Isse – s dubokim emphatičkim senzibilitetom, duša diše s okom – vrhunac aisthesisa istodobno –

„Dete plače/njegove suze - /bujica/potapa grad.“

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »

Vreme brutalnih dobronamernika
Milan B. Popović
Piše Danilo Nikodinovski

Pesniku je sve dopušteno.
Muza je tako htela,
mogu i da je ubijem.
Papir će ostati,
ona će živeti.

Pesme su odbrana. Odbrana individue od realnosti. Duša, i kad ćuti, ima šta da kaže. Rok muzika je poznata po svom revoltu, i najčešće su pored bučnih gitara i gromkih bubnjeva upravo tekstovi pesama oni koji nas pokrenu. Muzika nas dodirne, a reč pokrene. Poezija buntovničkog duha, u odsustvu muzike same, samim tim mora biti kvalitetna da bi nadomestila zvučni nedostatak. Utoliko je zadatak Milana B. Popovića teži.

“Vreme brutalnih dobronamernika” je zbirka poezije i ujedno i drugi deo trilogije. Pesnik je nežan i poetičan, katkad vispren i kritičan, ali uvek introspektivan i kontemplativan. Neretko samoispitivanje sklizne u paradoks, svojstven vremenu i mestu u kome bitišemo. Direktno-političan (”Dragi gospodine predsedniče“) ili sublimirajuće-romantičan (“Gde je ljubav iščezla”), najčešće je u borbi sa sopstvenim plamenim strastima, oklevajući između Đavolovih košmarnih virova i gospodovog Oprosta. Lažne rime, sugestivni paronimi, nedovršene, skrivene tautologije, rascep između limba i čistilišta, sa svojim slomljenim ogledalom.

POGLEDAJTE KOMPLETAN TEKST »