Objavljeno u „Svetska literatura danas“, avgust 2008.
Prevela – Dragoslava Barzut

Slem poezija je krajnji domet demokratije umetnosti: slem izvodi poeziju iz udžbenika i učionica na ulicu gde svako može da se izrazi živim rečima.

Preko stotinu ljudi čeka u redu ispred „Nuyorican Poets Cafe“ svakog petka, večeri kada je poetski šou, jedan od brojnih nedeljnih art dešavanja na ovoj aveniji. Kada se vrata otvore i prostorija popuni, ljudi koji ostanu napolju nastavljaju da čekaju u redu čak i nakon što šou počne. Za deset dolara vi ste kupili ulaznicu ali ne i garanciju da ćete sesti. Naravno, petak veče nije bilo kakvo čitanje poezije. Petak veče je jedno od dve noći u Nuyorican-u kada se poezija slema. I svako ko je ikada bio na slem večerima poezije reći će vam: ovo nije poezija kakvu su vam čitali profesori književnosti.

Slem poezija je nastala pre 21 godinu u Čikagu. Kreirao ju je građevinski radnik Mark Smit, koji je, posle napornih akademskih čitanja i dobre stare izdavačke mreže, došao na zamisao da poeziji treba interakcija sa publikom, kao i mogućnost da svako ko ima pesmu može da nastupi. Smit je to postigao tako što je napravio šou koji dozvoljava pesnicima da izvedu svoju poeziju pre nego publika zajedno sa sudijama oceni njihov nastup na olimpijskoj skali od jedan do deset. To je bio zabavan i veličanstven eksperiment, jednostavan trik da se ljudi zainteresuju za poeziju, i on je privukao publiku, zainteresovao je ceo svet za poeziju, vrtloglavo.