Afirmator
Asocijacija NKSS
U okviru Poezina u nedelju u ilegali, emitovaćemo i radio dramu Silvije Plat izvedenu u tri glasa. Radi se o performansu Dragoslave Barzut, pesnikinje i blogerke.
„Tri žene” su najmanje poznato delo Platove, ako ne i potpuno zaboravljeno. Ono je napisano kao radio drama za tri glasa i emitovano na BBC-ju 1962. godine. Kasnije je uvršteno u knjigu poezije „Winter Trees” („Zimsko drveće”), koja je objavljena 1971, osam godina posle njenog samoubistva. „Tri žene” su inspirisale novinarku Džojs Kerol Outs da Silviju Plat opiše kao „našu priznatu kraljicu tuge i portparola naših najintimnijih košmara”; i da ustvrdi da je, bez sumnje, reč o jednom od najlepših dela koje je Silvija napisala.
Teme trudnoće, rođenja, pobačaja i usvajanja savršeno prikazuju iskustvo materinstva i nematerinstva, ali „ekstazu i agoniju” koje rođenje deteta donosi. Robert Šo veruje da su „Tri žene” pisane kao radio drama, te da je tek posle smrti pesnikinje odlučeno da ona bude objavljena kao pesma.
Biograf Silvije Plat, Piter Stajnberg, smatra da je ovo njeno najbolje delo. „Šteta je što se na ‘Tri žene’ nije obraćalo više pažnje, jer ono pokreće, prožimajući ih, mnoge važne teme, koje su svojevrstan epilog dobile u zbirci pesama ‘Ariel’”, kaže Stajnberg.
Tek kada se posle dvogodišnjih pregovora sa izdavačem „Faber & Faber” dokopao prava da „Tri žene” postavi na scenu, Šo je shvatio je svu veličinu kultnog statusa koji pesnikinja ima i 50 godina posle smrti. Naime, po objavljivanju kastinga, stiglo je čak 1.700 prijava za tri uloge. Reditelj Šo se odlučio za tri londonske glumice: Elizabet Dal je Prvi glas – žena koja se porađa u bolnici i nosi svoju bebu kući; Tili Fortun je Drugi glas – sekretarica koja je doživela pobačaj (i to ne prvi) i Lara Limon je Treći glas – studentkinja koja je svoje neželjeno dete dala na usvajanje.
Iako Šo ne želi olako da tvrdi kako je reč o autobiografskom delu, on ipak podseća da je Silvija Plat imala veliko materinsko iskustvo. „Ćerku Fridu je rodila u aprilu 1960. godine, pobačaj je imala deset meseci kasnije, a sina Nikolasa je dobila u januaru 1962. ‘Tri žene’ je napisala sredinom 62. godine, a ubila se u februaru 1963. godine”, kaže Šo.
U konkurenciji je bilo još 11 finalista iz Srbije i Hrvatske, odabranih nakon prve večeri “Beogradskog Spoken Word Poetry Festivala”, održanog u organizaciji 
