ŽIVOT

Dete
Zamišljeno posmatra svet oko sebe
čudi se složenosti nepredvidivog
burnog vascelog mu sveta

Mladić
Brine da ispustivši reč
ne ispusti igru iz melodije života
i ne završi na tasu gde
materijalno ne meri se

Čovek
Spoznavši on pliva
i trudi se da ne potone
stil mu nije atraktivan
ali on zna da samo to je važno

Starac
Njegov ropac je sasvim izvestan
i on razmišlja o danu
i času, ali se trudi
da mu vreme brže prođe

***

LET

Napokon, sve je tu
svetlost sija u čudu
izbezumljenost se ne da
Ima li reda?

Uspravno, izdrži samo
vetar je nedostižan
leteti se može tamo
budi bezbrižan

***

VOŽNJA

Pročišćenje, kolena i um
ne klecaju
oči vide melodiju životnu
u čudu

Slike brzo kraj stuba
promiču
miris istine se oseća
u snu
Reči govore ali ne kazuju
misli su čiste
energijom ispoljene, osećajne
i čulima pohvatane

Zid iznad stajališta
ljudi u žurbi pogleda nemog
pokreću u glavama točak bunila
što reći će svetu istinu

JA BIH DA TE GLEDAM

Ja bih da te gledam kako stojiš čvrsto
dok na tebi ničega, baš ničega nema.
Tad kožu toplu tvoju hoću milovati prstom,
da razbudim žudnju što u tebi drema.

Ja bih da te gledam dok sve brže dišeš,
dok lagano nadimaju ti se gole grudi.
Bila bih sa tobom kad sve na noć miriše,
bila bih kraj tebe i kad zora rudi.

Rado bih te gledala opuštenog tela
Kako od želje ono samo se budi,
i rado bih se predala podata, cela
Usnama bih ti dodirivala grudi.

Gledala bih kako sve brže dišeš,
pratila bih svaki drhtaj na tebi.
Milovala bih te usnama i prstom
Noću – kada nemaš baš ničega na sebi.

Oglašivši se sa prvim zaraznim singlom, jednostavnog a zahtevnog naslova Rock and roll, Poeta & porno zvezda, već u uvodnim taktovima jasno daju znanja u kom će tonu i maniru pred vama, istupiti. Smirivši svoje strasti u In the dark, pa opet, zarivši teško notalno sidro u modro uzburkano more emocija, ovi pesnici i muzičari, veoma hrabro gaze stazom sveopšteg i svačijeg, odobravanja. Vokal koji sa lakoćom iznosi svoje deonice, pozadinski koji se skladno uklapaju, adekvatno pedantno upeglana produkcija, nimalo naporan muzičku materijal, neopterećujući i na oštroj ivici pop-rock usmerenja. Poigravanje u Monkey i jedanaestominutna Earthman, jeste, u suštini, ono što ostaje u sećanju nakon preslušavanja albuma Poets & pornstars. Malo više energije, gruva i drskosti u budućnosti, ne bi smetalo ovim poetama & porno zvezdama.

SMISAO ŽIVOTA

Šta je smisao života, pitala sam.

Deca, rekoše mi majke.
Znanje, reče mi učiteljica.
Bog, reče mi pop.
Muzika, rekoše mi džezeri.
Peace, rekoše mi hipici.
Sanjati, rekoše mi pesnici.
Novac, rekoše mi rodjaci iz Kanade.

Moć, reče mi šef.

Šta je smisao života, ponavljala sam bledih usana,
lutajući nepoznatim ulicama.

Živeti, prošaputa nepoznati mladić.
Okrenuh se i susretoh sa sobom u njegovim plavim očima.
Sedeo je na klupi.
Posmatrao oblake.
Bez reči, sedoh pored njega.
Poče kiša.
I dalje smo sedeli.
Sevnu munja.
Počesmo glasno da se smejemo
dok nam se kiša slivala niz obraze.

ARHETIPSKA MISAO

Prožima me osećanje o nestalnosti
i partiture nemira trzaju moždine
i sipeća kiša oblik je tišine
i oči se pune pritiskom gorčine…

p.s.U slutnji o neminovnom,
na njivi misli,
posadih orah
da jednom nadnese
hlad nad mojim svetom…

***

TRIPTIH

1.

METAFIZIČKO

U ovome vrtu
sve smirajno
je trajno.
Oči su spašene
Traženja odgovora…

2.

SVETOST

Kada me ponize
bezrazložnim bolom,
svaki je dan neizreciva lepota:
Marljivi mrav…

3.

SPEKULATIVNO

Nema mojih reči,
no ja nisam tiš.
U svemu je sve
skakavaca boj…

***

LAMENT ČOVEKU

Ja bih da rastem
zemlju da ne pojim.

Ja bih da cvetam
korov da ne plevim.

Sakupljaću seme
al’ neću da sejem.

O žetvi ni misli
ne bih da gajim.

Ićiću natraške
da stignem glavačke.

Biću što sam
al’ neću biti…

***

BEDA FILOZOFIJE

Predvečerje filozofije…
Cinkari me jezik,
divlja suza
psa na vrat mi kači.
Bujica bede
strast u kovčeg stavlja.
Miris zemlje zamenjuju
disanje Vavilona
i grč Kartagine.
Vojskovađa nema…

Cveće blombira zube,
moj svet je nenaseljen,prazan.
Horizont nemilosrdnog
stvara mi čvoruge.
Moć tuge vrtoglavicom
svira u očne jame.
Hrabri me strah
da strašno nikada nije.
Postajem
snishodljivi arhivar,
ljubavnik nominativa
i nosatog vokativa.

***

OTKUCAJI

Srljam u dubine
tako plitke,
prozračne
i pročitane.
Davim se u plićaku
mizerija i vizija.
Genija razvrata,
ludaka bespuća,
skorojevića po prirodi,
sve ih prepoznajem.
Zastave na pola koplja,
biblijske priče,
arhanđeli što mutiraju
kucaju u otkucaju tela mi.
Ja živim još,
al bestidno
i ko zna ko će mi stati na kraj,
Bog ili batina!?

ROB

Kleči,puzi,moli
Ruke ka Nebeskom pruža
Pati,očajava,žali
U vrtu uvenula ruža.
Ruža boje zlata i sunca na zalasku
Uvenu sa zemljom se stopi
Kao da je nikad bilo nije.

Prisećaš se kako si

miris života i strasti
Sedeći do kasno u noć
Udisao u svojoj bašti.
Na tom istom mestu sada
Suze kao reku slivaš,
Misliš oživećeš uvenulu biljku
Želiš duh života joj vratiti.
Al priroda ne daje nikom takve moći
Suđeno ti je samo patiti.

Rob čudnu snagu i veru ima
Još uvek on
Kleči,puzi,moli
Ruke ka Nebeskom pruža,
Nema koga da voli
U vrtu uvenula ruža.

ISTOK

Sutra će se roditi novi dan,
Sa istoka će sunce krenuti
Put mog prozora
I usnulu me probuditi
Umesto tebe i tvojih dodira.
Sutra ću opet ustati sama
Oprati oči hladnom vodom,

Da se što pre rasanim
I suočim sa novim danom.
Videću isti prizor:
Rascvetale orhideje,
U okviru mog prozora.
Iza stakla će mi mahati
Drveće severnih lipa koje
Tek sad počinju da cvatu.
Mahaće mi one a ne ti.
Prošetaću se ispred njih
Zanosnim korakom
Kao da tebe zavodim.
One će videti moje nage grudi
Umesto tebe.
Sutra ću ustati s novim danom
Sama i srećna da ipak negde postojiš.

***

ZAPAD

Umorna se vraćam kući.
S nestrpljenjem tražim
Ključ koji otključava
Kuću iz moje mašte.
Kuću u kojoj živimo mi.
Miris ribe, crnog vina i vrućeg hleba
Mešaju se sa mirisima našeg doma.
Napokon, tu sam , na sigurnom.
Grliš me, ljubiš nežno i pitaš brižno:
„Kako si? Da li sam ti danas nedostajao?!“
Umesto odgovora pričam ti dodirima
I nežno i željno se pripijam uz tebe.
Dok se tuširam, ti postavljaš sto.
Pališ sveće i puštaš naše pesme.
Razgaljuješ me i spremaš za sebe.
Bodriš me da ti se dam cela,
Da izgorim od tvojih poljubaca,
Od tvojih dodira i strasti.
Da mi nije žao što će na kraju
Sve nestati, kao sunce na zapadu
Jer je sve ovo samo moja mašta.

***

SEVER

Talasi kreću put obale,
Sa pučine donose miris mora
U letnje predvečerje.
Mirno je i suviše tiho.
Dan se sprema da
Ustupi mesto noći
Koje neće ni biti.
Ovo je sever,
A ovde je sve drugačije.

Drugačiji su mirisi,
Ljudi, pesme i suze.
Sve.
Ja sam postala drugačija -
Jača ili slabija,
Ne znam ?
Ne smem da proveravam.

Samo je bol ista.
Peče i reže,
Bez milosti i zadrške.
Samo je bol ista
Kao i želja, i ljubav
I suza.
Sve je isto
Ili možda drugačije,
Ne znam?
Ne smem da proveravam.

***

JUG

I vatra i jezero,
I vino i sunce
I vrelo i pohotno
Sve je tu – na jugu .
Na jugu si i ti.
Sakriven od mene,
Čuvan da do mene ne dođeš.
Čuvan sa strahom i ljubomorom
A ne s ljubavlju i željom.
Ušuskan u laži i reči
Pune praznih obećanja
I lažne nade :
Da ćete ovog puta uspeti.

Kakva zabluda?

Ni vatra ni jezero,
Ni vino ni sunce,
Ni vrelo ni pohotno,
Ništa ti ne vredi – na jugu
Tu gde si ti .
Jer ti je srce okovano
Severnim ledom,
Jer i sam znaš da
Kad nešto umre
Ne može ponovo oživeti.

Kakva gorka istina.

- preuzeto sa YouTube -

1997

Hodam ulicom,
gledam nebo
u crno obučen,
zamišljen i zabrinut.
Nosio sam muzički disk u ruci.
Onda je ovo bio neki drugi grad
nikada nisam znao ceniti neke mirne i čiste dane.
Tek kada izgubiš osećaj da je ovo tvoj grad,

shvatiš da se sve jako promenilo,
definitivno - sve!
Došla je gomila nekih drugih ljudi,
došli su i dobri, i loši…

***

2007

Hodam u crnom,
u ruci nosim disk,
kao i pre deset godina.
Da li sam se promenio:
deblji i pun čudnih doživljaja
voleo bih da proletim
kroz neki kovitlac nestvaran
da se vratim u mladost,
uletim u podrum
gde su moji drugari svirali
nema ih više
proćaskam sa palim drugom
umorenim,
i kome nikad grob našao nisam.

Ulazim u podrum
pa tu su mi drugari
oni sviraju gitare, urlaju, ubijaju tišinu
zidovi su puni grafita
bubnjar lupa sa sablasnim osmehom
sve bejaše san
lud i blesav
pa ja stojim sam u podrumu
ostali su samo grafiti na zidu
i disk koji sam dobio na poklon 1997.
kada nisam znao ceniti tišinu
i neiskvarenost, umro je stari grad,
ovo je neki gigant
pas sa velikom zadnjicom
i malom glavom
sve pršhti od potrošačkog mentaliteta
devojki praznih i glupih
nazdravimo sada
za jedan mrtav grad
i vreme kad sam mogao
mirno ići kući,
a znao sam da me niko prebiti neće.

***

DOBRO JUTRO PRLJAVI POZERU

Grad je pun ljudi.
Svi su došli
zbog velikog
srpskog književnika,
a da li si to ti?
Svi ti tapšu, i keze se.
Armija bezdušnih fanova
u svojim malim prljavim svetovima.
Pun ih je trg.
A gde si ti, prljavi pozeru?

Sa svojim bezdušnim knjigama,
tvojom malom ljubavnicom
koja ti uzima novac, i život tvoj
prodao si dušu svoju đavolu.
On je uzeo nju
a sa druge strane grada
sedi par pijanih pesnika.

Tu je matori AMERIKANAC
sa svojim tužnim ljubavima,
morima ispijenih vina,
namrgođeni Limanac
sa ožiljkom na čelu
i mudri starac sa bradom.

Čitaju se pesme,
i pije pivo
i dobra, domaća rakija.
Prljavi pozeru,
ne treba mi tvoja publika!
Cugam sa AMEROM
Ne treba mi ni TV,
ni novac…

Samo ljubav ove konobarice
pridošle iz provincije
sa velikim grudima
i očima punim strasti.

Radeći slabo plaćene poslove
čitajući svoje pesme nikome
novosadska pesnička elita
živi duboko u urbanoj legendi.

Matori Ameru,
sipaj, bre, još malo žestine
da osetiš da je ovo zemlja
izvan prostora i vremena!

Krv, suze, bes,
znoj, strast,
i dobra rakija.

Hiljadu ljudi na trgu
nikada neće saznati
kakve su se pesme noćas
ovde čitale?!

Propale i bolne ljubavi,
pabovi SAN FRANCISKA,
novosadski kafić
sa gomilom ogromnih slika
pored pozorišta za decu
šume PROKLETE
pustinje američke
Sa ove ili one strane
pesnici su ukleta kopilad.

Znamo i osećamo,
volimo, patimo, ginemo…
Nije ovo pesma:
ovo je revolucija!

Prljavi pozeru,
beži u svoj veliki tamni grad,
a ja ću ostati
da gledam ovu konobaricu.

DA NE BUDE VAŽNO

Da ne bude važno
što smo se poljubili
iako misliš da nisi trebala
sve bi dala da se lako riješiš te iskre
da je jednostavno makneš
kao što si maknula
privjesak s mojim imenom

Da ne bude važno

da nastavim putem bez rasvjete
i da ne budeš jedina
koju sanjam

Da se sve raščisti
i da život bude lagan
mi bi bili samo putnici
bez turbulencije u jednom klasičarskom
srcu na
zračnoj liniji za London
da te više ne davim
tužnim pjesmama bez imena

Nakon poljupca
uvijek uslijedi
preloša pjesma…

***

BARSKI STORY O TOME KAKO ŽIVOT NIJE AMERIČKI SITCOM

Dragi moji prijatelji glumci,
sa svojim anoreksijama
i bijelim lajnama
u zahodima produkcijskih kuća
vi djevojke mirnih lica
i savršeni dečki iz susjedstva
koji nikad ne počine preljubu
ni samoubojstvo
(osim kad ne glume, što je ionako nebitno za nas blesave)

Vi silni parovi
koji se uvijek pomirite na zadnjim stranama
scenarija punog statičnih šala
veoma ste svjesni tih laži
dok pred zoru hvatate djeliće sna
s votkom u grlu
okus
steže grlo poput omče
i vaša vam kupaonica
neda da pobjegnete

Mogli ste nam reći
da će Laura napucati Urkela
kad se odvrti špica poslijednje sezone
a Sheffield će prevariti Fran i kasnije grcati
u suzama
negdje u Sohou
nad osamljenom kriglom piva
jer se takva dobra židovska djevojka ne vraća
nazvat će zatim hrpe papira svojim ljubavnicama
u bezuspješnom pokušaju
da izmisli hepiend

Žao mi je što se ne smijem
moji dragi,dragi komedijanti
heroji modernih bajki
i humora lijepi hobitelji
ali ispod mojih je nogu ostao dijamantni put
i preostaje mi samo početi opet
iz neke veže u kasnim satima noći
ostavivši
srce da se hladi.