28. maj 2010. | B92 | Razgovarao: Uroš Milovanović
Sajsi MC: Autsajder? Nema šanse…

Ekspresija Ivane Rašić (Sajsi MC) na solo albumu „Daleko je Dizni“ dolazi do punog izražaja.

Biti ravnopravna u surovom hip-hop društvu podrazumeva da moraš odmah imati jak stomak, tvrde zube i ogromna m..a.. Koliko je to tačno najbolje znaju Bičarke Na Travi na čiji rad Ivanin najviše podseća. Ali sa bitnom razlikom, Sajsi MC ni u jednom trenutku neće dozvoliti da bude žrtva niti će pokleknuti pred izazovima ulice. Ona uzvraća istom merom koristeći svoj seksipil više kao paravan za energično i često nekontrolisano verbalno prepucavanje.

„Daleko je Dizni“ je album koji će mnogi mrzeti, možda zato što ga nije odrepovao muškarac ali sigurno zato što je to učinila žena i to još „klinka, šta ona zna?“. Ono što Rašićeva zasigurno „zna“ jeste kako se preživljava u velikom gradu izložen iskušenjima. Ona nije gangster ali zna da takvi ljudi kroje sudbinu svima pa i državi. Ona nije kurva ali zna da se devojčice prodaju preko Facebooka. Nije ni narkomanka ali zna da je grad pun svega i svačega… Rečju Sajsi MC zna isto što i mi ali svoje misli ne stavlja u rukavice niti filozofske celine zamarajući druge i sebe bujicom (duboko) misaonih rečenica. Rašićeva govori jezikom ulice, tim slengom fantastično barata vešto manipulišući likovima sa kojima se susreće u svojim imaginarnim a tako realističnim avanturama.

Živopisna, ubedljiva i nadahnuta naracija uz napukli glas, nepogrešiva preciznost i jasnoća u izgovoru, teme i situacije upravo čine ovu „džiberku“ najperspektivnijim srpskim modernim stihotvorcem koji svesno provocira „poganim jezikom“ i „bolesnim temama“.

* Šta bi značilo “Daleko je Dizni” u nazivu albuma?

“Daleko je Dizni” iz istoimene pesme koji ide ovako: “Daleko je Dizni. Koliko volti treba da se skontam ili sve skončam, gurnem sebe sa mosta.”.U isto vreme igram se Voltom Diznijem i koristim ga kao simboliku za srećno vreme koje je daleko od mene. Dizni je za decu najveće ludilo (ili je bar bilo kad sam ja bila mala), tako da ga izjednačavam sa nevinim, srećnim, savršenim svetom, dok sam ja u ovoj pesmi daleko od njega.

* Pesme sa ove, solo ploče, suštinski su drugačije od onih napisanih za bend Sajsi. Da li je u pitanju ležernost ili pritajeni individualizam?

I jedno I drugo… nije pisano toliko drugačije koliko sam želela da uradim ovakav album . Da bude lirički dominantan. Pa da u pravu si, ego trip je u pitanju.

* Reklo bi se da inspiraciju pronalaziš na svakom ćošku ovog grada koji je po tebi nepodnošljivo histeričan, neuračunljiv, ciničan i često izopačen. Šta te u takve konstatacije konkretno uverava?

Većina situacija je iz iskustva, poznanstva sa “frikovima” grada, čak i “normalci” ponekad mogu da iznenade. Šta nije iz iskustva ostavim mašti da konstruiše… volim da se igram sa likovima što žive u mojoj svesci.

* Koliko ti je bilo teško da postaneš MC?