Mirko Jekić

Naslovi:

PESME I PRIČE

Kada kliknete na gornji link, otvorićete pdf pregledač sadržaja. Pdf fajl će se otvoriti kao posebna strana, koju možete zatvoriti nakon čitanja i nastaviti sa pregledom biblioteke. Sa desne strane knjige imate opcije za uvećanje (+) i smanjivanje (-) prikaza knjige.

Biografija autora:

Mirko Jekić (Evo Sam)              

05.10.1980. Na ovaj dan sam rođen, svetu rekoh – Evo Sam. Nekom bi drago, a nekog i zeznuh ispadanjem sa druge strane, zbunjene behu babice. Odmah su me uhvatile za nogu, ali nisu me umočili u vodu besmrtnosti držeći me za petu, kao neke, nisam ni upao u bure sa čarobnim napitkom i poprimio njegov oblik, već su me odmah upoznali sa mojih horoskopskim znakom, to proprativši sa – ohohohoooo, 3,3 kg. Ubrzo zatim me ubaciše u običnu vodu, i otkriše da se dobro u njoj snalazim, kao – ima tamo neki horoskopski podznak, rekoše da sam vodi dolijao.

Doktor koji me je izvukao beše sedobrad i neveseo u mrmljanju kako je na svet došao još jedan smarač – čovek, ne obazirući se na to što sam ja o njemu mislio isto što i on o meni.

Naravno, nisam se bunio, jer oko njega bejah zadovoljan anđelicama, koje su sve do jedne bile lepe, i imale po dve, kasnije ću dokazati, vrlo zanimljive grudne izbočine, koje nisu samo pokretne mlekare.

Od prvog dana su me neki mazili, neki pazili, a neki, boga mi, zvali i Đorđe. Kako svuda postoje bar dve struje, postojala je i ona druga, koja me nije zvala Đorđem, ali na nju sam se retko kada obazirao, ipak sam više voleo pomenuto ime, Neđorđeovi otpadaše kao opiljci pri struganju nekad finije, nekad grublje turpije… a i ne zovem se Lorimer.

Poklonjen život me je začudio, pa sam mu vraćao, i dan danas mu vraćam, mnogim čudesima. Iz prve ruke nije bio siv, i Bajaga i Žika se zajebuniše, već me je nekako obavio golden brown bojom, napred golden, a pozadi brown, tada još nije bilo Pampersa, pa sam odmah zavoleo bend The Stranglers. Kasnije sam imao primese lepih i ružnih boja, koje kada se pomešaju daju jednu jedinu, boju života, kojom i dana danas plivam onim poznatim – ko tebe poljupcem, ti njega i drugim obrazom…

Još uvek mi nije jasno što su pre par godina u našoj zemlji napravili onoliku žurku sa sve suzavcima i provalom u skupštinu za moj rođendan… ne mogu istorijske ličnosti ni sve znati, zar ne?

Eto, toliko o mojoj skraćenoj biografiji, za one koje je interesovala…

Aaaaa, o Mirku? On piše, a ko još neafirmisana škrabala danas čita. Možda sutra, prekosutra,… Mirko kada vidi dobru žensku poludi! Toliko se naloži, da obleće oko nje kao mačka oko džigerice, posmatrajući šta voli, beležeći, upijajući kao što sunđer Bob upija lov na meduze. Kada skupi dovoljno informacija o njoj, pretvori se u to što ona voli, pažljivo uradi sve da bi je namamio kod njega kući, nekako je omami, napije, veže, a onda, kada dođe sebi… počne da joj čita svoju poeziju!

I ovako većina čitalaca prosečnog pisca danas upita: „Izvini, a šta ja imam od toga što te čitam“?

Šerujte autora ili organizaciju!