www.poezin.net
predstavlja:

POEZIN XP
service pack # 3
poetsko/lirički show-off

eXtreme Poetry
eXPerience – eXpression- eXposure
eXplicit Performance

petak – 29. april – 21h
ŽICA PANIC ROOM
Kraljevića Marka 5

nastupaju:
DEJAN ČANČAREVIĆ
VLADIMIR PALIBRK
SINIŠA STOJANOVIĆ
BILJANA KOSMOGINA
DAMIR NEDIĆ
NENAD GLIŠIĆ
SAŠA RUDAN

muzička podrška:
sHpiritus mOvens
Vladimir Nedeljković ZONTANG

POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene. POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.

To je poezija kojoj se aplaudira i dobacuje, u zadimljenim klubovima.

To je poezija koja se bloguje, postuje, lajkuje i šeruje. Poezija koja se forwarduje, downloaduje i copy/paste-uje. Poezija koja se urla, vrišti i slemuje. To je poezija kao oblik čistog ludila, to je ludilo kao poezija i životni stil.
To je poezija koja je pobegla s prašnjave police, u grad.

POEZIN XP je operativni sistem koji podržava sve programske jezike i kodove nove poezije. POEZIN XP je open source i nema bug.

DEJAN ČANČAREVIĆ je još rođen u pančevu 1975, gde predaje književnost u srednjoj školi. Osetljiv i nerazjašnjeno patosiran sklop. Subjektivno, sjajan je lik i dobra osoba. U životu imao je nekoliko uspelih nepokušaja. Protiv naleta okoline i stvarnosti uzima lek Notbedetol uz naprasne izlive ljubavi. Voli more. Objavio je zbirke poezije: Gravitacija i 1871 [narativnost.patriotizam]. Retko ažurira onlajn adresu. Radi za radio i uništenje iluzije o lažnoj nadi. Nedavno je pomislio da se prosvetlio i spoznao svoju životnu misiju, što hladno preporučuje.

SEBEHVAT

daljinskim upravljačem
isključen dan

sebesnicom sneno
diskonektovan

porinut u snovohod

vansebicom pokidan
na sopstvenost

SVAKODNEVLJE

postojim ovde
i sada

ali i u skučenom mestu
prošlosti

što me dolazeći postojano
čeka

AGNOZA

piju pivo
i gledaju fudbal

ljudi tiketi

pijem pivo
i tražim glavom

kako je gde je
glava

VLADIMIR PALIBRK rođen je istog dana kad i Brus Li, 1981. godine. Borac protiv kishe kristalnih paradajza, vlasnik prve srpske privatne komete, nevidljivi bashtovan plavih svetova.

RED VOŽNJE

da se povezem sa bogom,
treba mi pola sata
ako stojim na pravom mestu
mozda i manje

da otkrijem u sebi svoju zensku polovinu
sedam minuta
na levoj nozi
devet
na desnoj

da u sebi nasmejem vecito dete
pet minuta
bilo gde

da u sebi otkrijem svest amebe
dva minuta
i trideset sekundi
ispred ogledala

da osetim u sebi srbiju
tri sekunde
koliko i dah u trku

da u sebi osetim sve pretke
sat vremena duboke tishine

jel imas dvajes kinti
fali mi
za pivo

SINIŠA STOJANOVIĆ SINISTER je liričar, poetski stvaralac i esejista iz Beograda. Jedan od urednika Poezina, jedan od urednika Bundolo-a, jedan od osnivača inicijative za promociju muzike i alternativnih sadržaja Manekeni Bigza. http://www.manekenibigza.org/ Objavio zbirku Mamonova Hagada, 2009. godine za izdavačku kuću Liber, Beograd. http://www.liber.org.rs/katalog/total_underground/083.html
Dobitnik prve nagrade za esej na temu Globalizam, na konkursu sarajevskog književnog sajta i časopisa Diogenis, 2009. za tekst Erotski esej o tanatosu i prve nagrade za najlepšu pesmu o gradu Arilju 2010. Objavljivao periodično u zbornicima i časopisima: Junaci Urbane Bede – Trablmejker, Beograd; Kišobran – Kratke priče, KC Bor 2007; Bundolo Offline 2, Bundolo Offline 3 – Liber, Beograd 2009, 2011; Stanjestvari časopis o kulturi i umetnosti života, Novi Sad 2009; Diogenis pro culture magazine, Diogenis, Sarajevo 2010; Politikin zabavnik, Beograd, 2011; Agon, časopis za savremenu poeziju Br. 2; Književnom sajtu Ofelija; Knjževnom sajtu Prozaonline; Pančevačkom subkulturnom sajtu Pionirov Glasnik; Dibidus volšebnom sajtu za književnost Bundolo; Pisao recenzije autorima poput Jasmine Šušić, Vojislava Mitrović i Snežana Čkojić. Bavi se organizacijom koncerata i poetskih večeri, kao i izdavaštvom knjiga i muzike. Svira u bendovima Dž!Dž!, Dažd i Urgh. Objavio tri LP albuma i dva singla na vinilima.
I nikada nema slobodnog vremena.

SINISTER. SINISTER HRIST.

Ja sam Sinister
Isusov mlađi brat po ocu. Majke nam se
razlikuju.
Takoreći, mi i nismo ista krv,
ako je po starom zakonu. A nije.
Krv je za razumevanje jedna od najtežih
stvari. Zato bih je ostavio po
strani, da teče, kud je tekla do sada.
Zato se i zovem Sin.
Moj stariji brat, takođe sin, ima mnogo veću
knjigu.
Njemu su pisali drugi.
Ja pišem svoju sam, ipak, 21. vek je doba
pismenih.
Danas, nije lako biti bog.
On je imao jednog oca, jednu ženu.
Ja ih imam nešto više.
On je imao Mariju, ja imam ove ostale.
Teže je danas posvećivati se,
lakše poistovećivati.
Njemu je bilo lako.
Retko ko je želeo u njegovu kožu.
Zato su mu je i razapeli, kao jedro, i rastegli,
kao po ramu bubnja,
ili platno slike.

I bio je u pravu, kada je rekao da ne znaju šta
čine, nije hteo da ga pamte takvog.

Danas, kada su čuda nevidljiva, čarobnjaštvo
je ilegalno.
Sve te svete, magične reči, ostale su na
vašarima, za pijane posetioce
koji sve prespavaju i zaborave.
Zato smo danas tu.
Opet, da zabavimo, i informišemo.
Makar da savest bude svima
mirna, ako već ništa drugo ne miruje.

Brat i ja, skloni smo skromnom oblačenju,
volimo pijace, vojne otpade, industrijske
otpade, istorijske odlive, književnosti,
autoritete – sve ono što podseća na prošlo,
sluteći na buduće početke i krajeve.
Volimo priče o kamiljem užetu i ušicama igle,
prerano formiranim devojkama,
sufliranju, dvorskom ludovanju,
vanbračnoj deci u kolevkama kraljeva,
stigmatizmu, i retkim sportskim disciplinama.
Sve su to samo priče, simulakrumi.

Brat i ja, slavimo isti rođendan; samo,
njemu uvek dođe više gostiju.
Na moj svi zaborave.
On nikada nije voleo zabave,
s druge strane, nije mogao ništa protiv
nenajavljenih.
Zato se i omasovilo, zapatilo do dana
današnjeg. Nije umeo da kaže Ne.
Mučio ga je zaborav na to, da život je vreme
umnoženo egzistencijom.
Ne može mu se zameriti, nije rezonovao svet
poput običnog čovek.
Voleo je ljude.
Moj slučaj nije baš takav, valjda, zbog toga i
nisam rođen u pravo vreme.
Baš u trenutku kada sam bio pošao sa nebesa,
u susret svom neastralnom telu,
otac se setio da je zaboravio – nešto da mi
kaže, i ta njegova poslednja beseda je potrajala
nekoliko dana. Tako sam se duže zadržao u
majčinoj upotrebi…pardon utrobi.
Propustio bratovljev rođendan, Novu godinu,
još par dobrih zabava – pijani doktori su me na
svet doneli tek trećeg januara…

Takva mi je i natalna karta posle bila, previše
sam slušao pijanih
porađanja.
Često me pitaju: da li sam ja Isus, da li mislim
da sam Isus, interesuje ih – nije lako biti mlađi
brat.
Ovde na zemlji čudno računaju vreme.
Vreme je sada starije.
Obzirom da je tako, ja bih trebalo da budem
stariji, a ne on, koji se
rodio u mlađe vreme.
Razborito bi bilo reći da je on mlađi.
Većina smatra da je razboritost samo arhaični
izraz.
Ma ne veruju ni sopstvenim očima.
Takvo je vreme došlo – ostarelo, prezasićeno,
senilno i preponosito.
Vreme, je duša univerzuma.
Zato ja nemam dušu.
Moj brat je bio jevrein. Makar su mislili da on
to jeste.

Sve je to stvar stanovišta, nivoa posmatranja,
gledišta…
Jevreji ga nisu voleli, a hrišćanin nije ni
mogao biti.
Taj epitet je došao tek kasnije, kada se
njegovo zemaljsko vreme završilo, a smislili
su ga ljudi, da bi lakše žanrirarili njegovu
misao.
Čudno je to, s tim nazivanjima. Hrišćanin.
Kao da je zastupao samoga sebe a ne oca, pa
se svi nazivaju po njemu.
Tako da i ja nisam hrišćanin.

Hrišćani me ne vole, vole me ljudi.

Došlo je do greške, sve je to
neljudski, uspaničeno,
prestrašeno, prestrogo, nejednako pred
ljudima.
Kao da je jedan prah bitan pred drugim
prahom, kada zaduva vetar.

Svi stalno pričaju o duhu
a niko da podigne pogled sa zemlje.

Svi misle da su već na nebu.

BILJANA KOSMOGINA. Ako se do sada niste suočili s Kosmoginom, taj propust morate hitno nadoknaditi! Ona je jedinstvena umetnica beogradskog kult(ur)nog podzemlja, puna eruptivne energije i mudrih pouka. O Kosmogini i njenom radu informišite se na sajtu njenog izdavača: http://karposbooks.com/kosmogina-biljana-f-book.html Najnoviji književni uspeh Kosmogine je Antologija srpske proze na nemačkom jeziku: Der Engel und der rote Hund, Kurzprosa aus Serbien, herausgegeben von Prof. Angela Richter, Edition Noack & Block, Frühjahr 2011., u kojoj je među najznačajnijim srpskim književnicima/ama zastupljena s pričom Porno Star. Antologija je predstavljena na sajmu knjiga u Lajpcigu, marta ove godine. Njeni poetski nastupi izazivaju veliku pažnju i burne reakcije publike od početka 2010. godine, od kada uspešno nastupa na raznim poetskim scenama u Beogradu: Poetski klabing (Akademija), Pesničenje, Crta (Teatar 78), sledi: XP Poezin (Žica)…
Kosmogina na ženskom Pesničenju u Muzeju istorije Jugoslavije: http://www.youtube.com/watch?v=6oV-TTVMvmU
Osvrt na Kosmoginin nastup i maestralnu izvedbu njene porno-političke poezije iz ugla Minje Bogavac, vidi ovde: http://www.poezin.net/2011/04/05/coskarenje-minja-bogavac-2/
O Kosmogini se pesme pevaju razne:
“Ko će da voli naša tela kao što nikad ona nisu volela nas?
Kosmogina će da nas leči svojim blagotvornim sadizmom…
Kosmogina! Kosmogina! Kosmogina!
SPASI NAS!”

MULTIKULTURALNA HIMNA

Ja sam troglavi kurac!
Jedna mi je glava pravoslavna,
druga budistička,
treća islamistička.
Iz tri para očiju izvire mi pička!
Imam i tri rupe,
a samo jedno dupe,
al ono je katoličko,
Santa Marija od Gvadalupe!

DAMIR NEDIĆ je rodjen 1984. godine u Kragujevcu. Živi u Poskuricama. Radi kao službenik u Tužilaštvu i radio voditelj. Do sada izdao par devojaka, nade svojih roditelja i jednu zbirku pesama ( “UGRIZI” SKC Kragujevac edicija “Prvenac” 2009. godine.). Objavljivao pesme i kratke priče u časopisima (Gradina, Lipar, Koraci, The Split Mind) I zbornicima, kao i na internetu ( bundolo.org). Autor i učesnik više
performansa. Igrao u nekoliko predstava. Do sada dobio nekolicinu priznanja i nagrada ( uglavnom osvajajući drugo mesto što mu je posebno drago). Voli da govori stihove u parku, po kafanama, gradskom prevozu i drugim mestima javnih okupljanja u kasnim noćnim satima.

SISTEM

Autobus nije navikao na toliki put.
Grca, koprca i grize, belu liniju EU.
U njoj gust, težak i uređen mrak.
Magla liže prazne, hladne ulice.
Jedan sat posle ponoći,
kao maketa grada, grad.
Kao nestanak reči i pokreta.
Kao jeza i policijski čas.
Kao radna Evropa.
Jutro je življe,
kolone se sudaraju uzdasima žurbe.
Arbajt, arbajt, arbajt…
Odjekuje u njihovim pogledima.
Uveče se sudaraju izdasima žurbe.
Shopping, shopping, shopping…
Odjekuje u njihovim pogledima.
Smoking stations,
umesto trake na rukavu.
Novembar.
Ingolstadt.
Nemačka.
Evropa.
Sistem.

NENAD GLIŠIĆ rođen je 1972. godine u Kragujevcu gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji. Samostalne knjige: Domovino, ti si kao ciroza jetre (pesme); Himne kamikaza (pesme); Cvetovi hirošime (haiku); Pesmice o prirodi i društvu (pesme); Sve o Psovaču (roman); Lica i situacije (kratke priče); Anahronike (poema); U hladu drveta saznanja (pesme).

ROBOVI ROBE

sve što postoji
ima dva lica

jedno za sebe
drugo za mene

i moja
dva
lica

jedno za mene
drugo za druge

imaju po obraz
za prodaju

SAŠA RUDAN rođen je 4. juna 1978, u Karlovcu. Trenutno živi na liniji Beograd- Oslo. Gotovo dve decenije rob je rаčunаrа, umetnosti i ekstremnih sportovа. Kаdа dobije slobodno vrieme pokušаvа nešto sа gitаrom ili crkvenim horom. Njegov internetski nick je mPrinC a više o njegovom životu i radu, možete pročitati na adresi sasarudan.com

JEBOTE, KOJA LUDOST

Nаpisаo sаm pjesmu toj djevojci
i ondа sаm joj je i odnio
i tu smo bili nаs troje
onа, jа i on;
njen vjerenik.

A pjesmа je govorilа o njenim sisаmа
uprtim kа nebu
o njenoj i mojoj golotinji ispod duge
o nаmа kаko plešemo sаlsu nа ulici
аli tu su bile i minđuše,
Skoro dа mi je bilo krivo
što sаm tаko dobro pogodio njen ukus,
“kаo dа me znаš godinаmа”,

reklа je а ondа mi je donjelа hrаnu
i ondа sаm jeo
i zаbio glаvu izа uglа
dа ne gledаm prаzne oči njenog vjerenikа

A ondа smo krenuli nа nudističku plаžu;
onа i jа.
Pjesmа, minđuše i vjerenik
su ostаli kod kuće.

Kаdа smo odlаzili
rekаo sаm mu
dа mi je drаgo što smo se upoznаli
i dа se nаdаm dа ćemo se vidjeti opet
on je odgovorio: “Moždа”,
Zаistа sаm cijenio njegov odgovor,
Nekаko je bio pun iskrenosti
i nisаm sigurаn -
dа li mržnje ili bolа.

Tаj dаn nije bio sаmo zbogom,
bilа je to i njenа provjerа dа je u prаvu,
provjerа prtljаgа prije dugаčkog putа,
A jа sаm odrаdio posаo ok,
hlаdno i nemilosrdno.

Ondа se vrаtilа kući -
Dok sаm je gledаo s leđа kаko okreće bickl
mislim dа je bilа zаdovoljnа.

Mislim dа sаm bio zаdovoljаn -
moždа mаlo kаo dа sаm predаo pаrtiju šаhа
koju sаm mogаo dobiti,
аli to je sаsvim ok

Stvаrno sаm iskreno želio
dа vidim njenog vjerenikа ponovo
bio je sаsvim ok momаk
I volio je dа svirа gitаru,
I imаli smo isti ukus;
Mislim dа bismo nаšli zаjednički jezik.

Srodni tekstovi

• PLAKAT - POEZIN NA DVA SPRATA 01
• Poezin Special - Promocija knjige eseja Kroz glavu, pisca Igora Marojevića
• PLAKAT - SMRT SRCA PTICA - POEZIN SPECIAL
• GALERIJA BR.1 - POEZIN OPEN MIKE PARTY U KLUBU "JOVANKA BEZ RAZLOGA"
• PLAKAT - KUNG FU POEZIN U ZMAJEVOM GNEZDU
• NAJAVA - KUNG FU POEZIN 04
• ŠTA JE "SPOKEN WORD POETRY"?
• GALERIJA br. 1 - Beogradski Spoken Word Poetry Festival u klubu ILEGALA
• GALERIJA BR. 2 - Promocija knjige Zlatni metak, spisateljice Dragoslave Barzut
• Galerija - Pažljivo slušanje poezije u Panic Room Žica (2)