Poezija, oružje za masovno ili intimno uništenje
DRAGOJLIN KORNER (Piše Dragoslava Barzut)
Oprosti mi na imperativu
Ja hoću da sudeluješ a ne da (me) interpretiraš. Ja hoću da ti se obraćam direktno, lično, lokalno, antiformalno i aktuelno. Ja ti govorim o konkretnim stvarima. Za mene je poezija energetsko pražnjenje. Ja sam pesma. Moja poetika je lična.
Pre nego se dohvatiš čitanja poezije trebalo bi da znaš da je poezija uvek određena geografijom, etničkom pripadnošću i seksualnim opredeljenjem… ova ograničenja određuju horizont poezije… Ali budi svesan/na da postoji potreba za pisanjem koje pomera granice onoga što se može identifikovati, što ne samo da proizvodi razliku već je pronalazi, što dovodi do nomadske sintakse želje i preobilja koji prkosi žanru (rođenju, rasi, klasi) da bi ga negde drugde smestili. [1]
Pre nego se dohvaš pisanja poezije, trebalo bi da napraviš izbor, jedan od onih Velikih Izbora posle kojih više nemaš izbora. Treba da se odlučiš, oslanjajući se na poznanstvo sa sobom, da li ćeš da se od stihova braniš tako što ćeš ih pustiti da te dekonstruišu ili ćeš stihovima ti da dekonstruišeš, ne dozvoljavajući da ti bilo ko nametne svoje oružje? Ako si, kojim slučajem, ti onaj/ona srećnik/ca ušuškan/a u sredini, ovaj tekst nije za tebe, slobodno nastavi da pijuckaš neskafu dok posmatraš nastajanje i/ili nestajanje poezije.
Uputstvo za rukovanje poezijom
Sve dok pišeš za sebe, to nikoga neće zanimati. Nikome to neće biti zanimljivo. Tvoje pesme ličiće na akademsko iz(m)učavanje poezije, nešto što bi se moglo uz malo alkohola i malo više mašte, dovesti u vezu sa tradicijom simbolizma, samo što bi saglasje metafore sa svim njenim podvrstama izazvalo lomljenje jezika, koji se više ne bi dao sastaviti, to znači da se ti ne bi dao/la sastaviti jer jezik proizvodi tebe, a ne ti njega. Kada ti kažu da je tvoja poezija hermetična, to znači da nikome i ništa nisi ni objasnio/la ni pojasnio/la, to znači da tvoj govor ne postoji (iz)van, da bi ga izbavio/la moraš ga prevesti skoro do nivoa jednostavnosti koji se graniči sa konzumerstvom. Zato nastoj, iako će ti se to činiti kao surova banalizacija i skrnavljenje tvojih svetinja, da poistovetiš poeziju sa kesicom neskafe. Sipaš, kesicu baciš u đubre. Konzumiraš kad za njom imaš potrebu.
Jednokratna upotreba. Želećeš svoju svakodnevnu dozu. Ako postaneš ovisnik/ca, batali poeziju jer predodređen/a si za skribomaniju.
Prestao/la si da pišeš za sebe. Ali, svuda oko tebe su drugi. Pisati za druge je donekle zanimljivija i manje hermetična stvar kojom se možeš zanimati neko solidno vreme, veštijim dovoljnom za savladavanje mehanizama zavođenja i samozavođenja. Celokupna tvoja istorija svodi se na dopisivanje sa prijateljima (ili još grđe na pisanje), zato si danas go/la k’o pištolj. Poezija se ne iscrpljuje u pokazivanju emocija. Poezija je način na koji ćeš pročitati pesmu.
Društvo književnikа Vojvodine objаvljuje konkurs zа nаjboljeg slem pesnikа Srbije. Tаkmičenje će se održаti u okviru Petog međunаrodnog novosаdskog književnog festivаlа, krаjem аvgustа 2010. Pozivаmo slemere Srbije dа pošаlju nаjmаnje 8 pesаmа koje ne smeju biti u govornoj verziji duže od 3 minutа (аko su pesme nа jednom od jezikа koji se govore u Srbiji, neophodno je dа budu prevedene nа srpski).
Komisijа DKV će odаbrаti deset pesnikа koji će biti pozvаni dа učestvuju u tаkmičenju. Komisijа će, tаkođe, po svom izboru pozvаti još nаjviše deset pesnikа koji će biti učesnici tаkmičenjа. Tаkmičаri u sklаdu sа propozicijаmа mogu govoriti sаmo svoje pesme, u protivnom biće diskvаlifikovаni. Nа krаju dvodnevnog tаkmičenjа biće proglаšen pobednik koji će dobiti diplomu i novčаnu nаgrаdu.
Nаgrаdа nаjboljem slem pesniku biće uručenа аvgustа mesecа u Novom Sаdu. Prаvo učešćа imаju svi grаđаni Srbije od 9 do 99 godinа.
Pesme poslаti do 1. аvgustа nа аdresu DKV, Brаće Ribnikаr 5, 21000 Novi Sаd, ili nа e-mail: zlatnagreda@neobee.net , sа nаpomenom zа Slem tаkmičenje. Sа pesmаmа obаvezno poslаti krаću biogrаfiju i аdresu.
Informаcije nа telefon 021/ 6542 432. Info – Stojan Simić Krpica
Slem poezija je krajnji domet demokratije umetnosti: slem izvodi poeziju iz udžbenika i učionica na ulicu gde svako može da se izrazi živim rečima
Piše: Skot Vuds
Objavljeno u „Svetska literatura danas“, avgust 2008.
Preuzeto sa: http://www.odmotavanje.com
Prevela: Dragoslava Barzut
Preko stotinu ljudi čeka u redu ispred „Nuyorican Poets Cafe“ svakog petka, večeri kada je poetski šou, jedan od brojnih nedeljnih art dešavanja na ovoj aveniji. Kada se vrata otvore i prostorija popuni, ljudi koji ostanu napolju nastavljaju da čekaju u redu čak i nakon što šou počne. Za deset dolara vi ste kupili ulaznicu ali ne i garanciju da ćete sesti. Naravno, petak veče nije bilo kakvo čitanje poezije. Petak veče je jedno od dve noći u Nuyorican-u kada se poezija slema. I svako ko je ikada bio na slem večerima poezije reći će vam: ovo nije poezija kakvu su vam čitali profesori književnosti.
Slem poezija je nastala pre 21 godinu u Čikagu. Kreirao ju je građevinski radnik Mark Smit, koji je, posle napornih akademskih čitanja i dobre stare izdavačke mreže, došao na zamisao da poeziji treba interakcija sa publikom, kao i mogućnost da svako ko ima pesmu može da nastupi. Smit je to postigao tako što je napravio šou koji dozvoljava pesnicima da izvedu svoju poeziju pre nego publika zajedno sa sudijama oceni njihov nastup na olimpijskoj skali od jedan do deset. To je bio zabavan i veličanstven eksperiment, jednostavan trik da se ljudi zainteresuju za poeziju, i on je privukao publiku, zainteresovao je ceo svet za poeziju, vrtloglavo.
Nasuprot onome što većina novinara koji štampaju priče o slem poeziji piše, slem nije umetnička forma. Slem je ideja, trik uz pomoć kojeg treba ubediti ljude da je poezija mnogo zanimljivija i mnogo više kul nego što je to na zamornim časovima književnosti i u prašnjavim antologijama, i uveriti ih da oni mogu da se uključe i angažuju. Navlačenjem poeziji borbene odežde, uvođenjem takmičenja, sugeriše se modernom ukusu za senzacionalizam u umetnosti – kada se to uradi na pravi način – bez zalaženja u prostu karikaturu ili zabavu. Dobar slem je zabavan, glasan, prati ga dobro izvođenje, performans. U slučaju da bilo koji od ovih elemenata nedostaje, što je savršeno prihvatljivo kada je reč o slemu, misija ne može da bude ispunjena. Ljudi mogu da uživaju u dobroj poeziji na internetu, u udobnosti svog doma i to kada god požele. Za razliku od toga, slem nudi iskustvo koje se ne može steći iz knjiga ili preko kompjutera, i čak mogućnost da se utiče na tok događaja. Slem ohrabruje ovakvo razmišljanje, u stvari.
Slem je punudio scenu i mikrofon za mnogo više pesnika nego što je to i jedan drugi pesnički pravac u poslednjih dvadeset godina, i njegov uticaj nastavlja da raste.
Muzej istorije Jugoslavije, Pesničenje i Rekonstrukcija Ženski fond Vas pozivaju na
Veče novog ženskog glasa RADOST LUDOST
Nastup ženskog hora Kombinat (Slovenija), Pesničenje specijal, ’poetski cegeri’, posebno vođenje kroz izložbu „Ženska strana“.
Veče novog ženskog glasa pripremili su zajedno nezavisni, angažovani i radoznali autori i autorke iz „nespojivih“ sektora: institucionalnog (MIJ), nevladinog / aktivističkog (Rekonstrukcija) i nesvrstanog umetničkog (Kombinat, Pesničenje). RADOST LUDOST realizujemo sa namerom da zajedničkim snagama, široj javnosti, predstavimo umetnice ’sa periferije’, koje se, svojim specifičnim izrazom i na nekonvencionalan način bave riskantnim temama.
U petak, 9. jula, od 20 do 23 sata ulaz u “Muzej 25. maj” je besplatan.
Posebno vođenje kroz izložbu “Ženska strana” – koju su zajedno realizovali Muzej istorije Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti – počinje u 20 sati, a nakon toga, u 21 sat, nastupaju ženski hor Kombinat iz Slovenije i pesnice Pesničenja. Zbirku ženske aktivističke poezije i poetske cegere dobiće prvih 200 radoznalih i radosnih ovog neponovljivog programa.
Time – September 26 · 8:00pm – 11:30pm Location – Mali klub Akademije Rajićeva 10, Belgrade, Serbia Muzička podrška – SAJSI MC Link: http://www.facebook.com/pages/SAJSI/119627838064586?ref=ts Link: http://www.poezin.net/2010/05/31/sajsi-mc/ Čitaju / slemuju / izvode poeziju: * Ana Seferović (poezija & elektronika) * Emina MINJA Marovac * Ivana Sarić * Sa […]
Ja hoću da sudeluješ a ne da (me) interpretiraš. Ja hoću da ti se obraćam direktno, lično, lokalno, antiformalno i aktuelno. Ja ti govorim o konkretnim stvarima. Za mene je poezija energetsko pražnjenje. Ja sam pesma. Moja poetika je lična.
Preko stotinu ljudi čeka u redu ispred „Nuyorican Poets Cafe“ svakog petka, večeri kada je poetski šou, jedan od brojnih nedeljnih art dešavanja na ovoj aveniji. Kada se vrata otvore i prostorija popuni, ljudi koji ostanu napolju nastavljaju da čekaju u redu čak i nakon što šou počne. Za deset dolara vi ste kupili ulaznicu ali ne i garanciju da ćete sesti. Naravno, petak veče nije bilo kakvo čitanje poezije. Petak veče je jedno od dve noći u Nuyorican-u kada se poezija slema. I svako ko je ikada bio na slem večerima poezije reći će vam: ovo nije poezija kakvu su vam čitali profesori književnosti.
