Beogradsko antislem veče (2)
Piše Milan Mijatović
Nešto šte je karakteristično za beogradski antislem je upoznavanje. Pre nego što se stepenicama spustite u Had ili da budem manje patetičan u lagume Malog kluba Akademije, u kafiću iznad možete upoznati taj zanimljivi, pomalo čudan, prijatan i neobičan svet koji je došao ko zna odakle, privučen čitalačkim žarom kao muve na gov.. ovaj lepak.
Metalci, pankeri, slatke i lepe devojke, zagrepčani, beograđani, diplomirani dr i mr, klošari, svi su tu. Bitno je da ne fali ljudskog materijala i štofa za sve prilike. Interesantno je da beogradski antislem nije nastao kao projekat koji je trebao da privuče određena novčana sredstva, već egzistira kao inicijativa nekolicine ljudi, drugara i drugarica koji su hteli da naprave dobro zezanje i zabavu, bez ambicija i NVO priče, koja je tako tipična za ove sjebane Ex Yu krajeve gde NVO raste umesto drveća i cveća.
U lagumima razne pečurke rastu, pa i u našem malom lagumu u Rajićevoj 10, svašta je izraslo tu noć, dva dana nakon dočeka nove godine, koji sam ja junački prespavao i bogami odvalio petnaest sati i nakon dužeg vremena i uspeo da se naspavam. Tako odmoran doperjao sam na antislem i razbucao publiku čitajući 5-6 pesama. Vikali su UA! i URA ! u zavisnosti kojoj ideološkoj grupi sam uspeo da podiđem ili da se zamerim. “Ovo ništa ne valja majstore” ili “Oženi me Miki i napravi mi dete” često su se kao poklič čuli iz tela publike a ja shvatih da to je to upravo TO, svoj među svojima pa nek te mrze ili nek te vole samo da ne rešavaju ukrštene reči i ne zevaju.
Onda naravno je nastupila kraljica Kosmogina (čitaj Kosmička Vagina) koja je zlonamerno veličala falus i kult muške samodopadljivosti. Zahvaljujući njenoj poeziji, još jako dugo će muškarci misliti da je čitav svet u njihovoj alatki i da samo treba da mahnu kit… i čitav svet je pod njihovim nogama. E Kosmogina, sram te bilo, pored tebe i šonja bi se osećao kao najveći mužjak na svetu. Na žalost niko od nas nije mogao da parira njenom nastupu i ona je nesumnjivo to veče osvojila nezvanično pehar antislema koji sam joj posle i uručio na ulici, neću vam reći kako je izgledao, ali koristi se na časovima odbrane i zaštite.
Sava Ja Jokić je imao zapažen nastup i pred tim dečkom tek počinje zanimljiva karijera. Ako se ne propije ili ne padne u neki bedak, biće kralj aktivne poezije, samo mu treba još malo vremena da ojača.
Iz nekog razloga, koji nisam uspeo da ukapiram, Mina je na antislemu 2, čitala iste pesme kao i na antislemu 1 i svi su uživali u tim pesmama kao da ih čuju prvi put. Pesme su joj odlične ali još nisam shvatio zašto je odradila reprizu, možda je devojka stidljiva šta znam, pa ne čita nove pesme tako lako.
Marko panker, veliki pesnik, tako se čovek potpisao na prijavi, je zaista veliki pesnik, njegove pesme odišu svežinom i snagom ulice. Valjda mu je ovo bio prvi nastup ali to je momak koji obećava.
Aida, naša draga pesnikinja iz Zagreba i njena prijateljica Milica, bile su nenadjebivi poetski par, zajedno su nepobedive i ko na njih krene iz starta je pukao. Zaista su osvežile i obogatile naš beogradski antislem i uvek su rado viđene gošće a nešto se nadam da će idući put biti više feministkinja na antislemu (nismo ni mi šugavi, jebiga, znamo i mi šta je diskurs 
)
Izvinjavam se svima koje nisam pomenuo a bilo je dosta zanimljivih pesnika i pesnikinja, ali to ide s godinama valjda, nisam zapamtio sva imena i nadimke.
