Tona – “1000 kilograma“ težine panonske pustinje
Interview pripremio Siniša Stojanović - Sinister

“You see, what sounds to you like a big load of trashy old noise is in fact the brilliant music of a genius, myself . And that music is so powerful that it’s quite beyond my control and ah… when I’m in the grips of it I don’t feel pleasure and I don’t feel pain, either physically or emotionally. Do you understand what I’m talking about? Have you ever felt like that? When you just couldn’t feel anything and you didn’t want to either. You know? Like that? Do you understand what I’m saying sir?“

Iggy Pop

Juna 2008. godine, za izdavača SKC Novi Sad i iz tonskog studija Piknik, izašao je album prvenac novosadskog benda Tona pod simboličnim nazivom “1000″.

Bend čvrstog gruva i hipnotičkog drajva, koji čini petorka talentovanih momaka, egzistira od 2005. godine u pokušaju da ostvari kvalitet koji bi zadovoljio prvenstveno njihove muzičke i kreativne tražnje.

Obzirom da su iskusni muzičari, potekli iz raznih underground bendova, pred njima je bio novi izazov u kome su hazardirali ne bi li na zajedničkom putu pronašli ono što su tražili od muzike.

Uz nekoliko sjajnih demo snimaka snimljenih kod Raduleta iz Atheist Rapa, zatim jednog tribute-a (“Hidden Desert – A Tribute toThin White Rope“ ), grčke kompilacije „Little People …Big Noise“, te sountracka za kanadsku seriju „Zone of Separation“, postalo je jasno da njihov rad zavređuje nastavak saradnje i neko krupnije ostvarenje, kakvim se i ispostavio njhov magnetični “1000″.

Album sa svojih jedanaest pesama prezentuje sadržaj za koji se može reći da poseduje jedan od najbolje sastavljenih aranžmana rock metal i punk muzike današnjice, iznedrene na paravanu modernog zvuka, ostvarene u poslednjih dvadeset godina.

Tona rame uz rame stoji sa frontom od sijaset gromoglasnih predstavnika nove domaće muzike, potekle iz srca undergrounda. Potekle iz višedecenijskog “obijanja” stageova. Potekle iz pokušaja da se pomeri svest ljudi potonulih u mizantropiju, depresiju i učmalost, probudi sredina drogirana televizijskom stereotipijom, drogirana onim medijem koji planski i kroz svoju inkorporiranost radi na odvajanju ljudi od batrganja ka slobodi…

Pored snažne muzičke podloge, Tona nam prezentuje vrlo angažovane introspektivne tekstove, kao i osobenu reviziju aktuelne stvarnosti i dešavanja na psiho sociološkom planu, plasiranu kao poetični izraz, ili poklič bunta i revolta. Na albumu preovlađuju vrlo koncizno izraženi tekstovi na engleskom jeziku uz koje stoje i dve pesme kao što su Oreol i Grafit, definisane kroz srpski, koje melodikom i stilom, u ovom slučaju, uopšte ne odudaraju od pesama na engleskom.

Toninu petokraku čine basista Bojan Kumović, gitarista i vokalista Boris Radin, Filip Radovanov na drugoj gitari i vokalu, Vladimir Ivančev Vova za bubnjevima, i najzad Đorđe/George Almosthole na vodećem vokalu.

- Danas imamo problem sa unilaterizmom i globalizmom, kao jednoumljem, javnim i prozaičnim modelima, mizantropijom i skupim ili jeftinim zadovoljstvima. Gde leži satisfakcija današnjeg, da li je ikada bilo drugačije?

Almosthole: Ljudi vole da komplikuju sebi život na razne načine. Danas bi svi da budu sve i da dožive i ono što mogu i ono što ne mogu da razumeju. Većina zapravo razume vrlo malo. Imam utisak da su umetnici, za razliku od prošlih vremena, postali vrlo jednostavni ljudi. Tome je verovatno  razlog to što mogu da se ostvare kao kreativne ličnosti, barem do izvesnog stepena. Ogroman broj normalnog sveta upada u  mnogobrojne i kretenske zamke popularne potrošačke kulture koje je ga čine duboko frustriranim. Ne možemo svi da pišemo knjige, slikamo slike, ili pravimo muziku. Nema dovoljno vremena za svačijih pet minuta slave. Bilo bi manje posla za psihijatre, reklamne stručnjake i razne new age ideologe, šarlatane i prevarante  kada bi više ljudi to shvatalo. Satisfakcija današnjeg može biti i tanjir palačinki, ako smo dovoljno pametni.

- Muzika i bend kao ostvarenje zajedničkog sna, bez gubitka ličnog identiteta, kao simbioza i predavanje stvaranju i delu, bez problema sa egom, jedinstvo bez slepila i prezira u zrelom ostvarenju. Kakva su vaša iskustva u radu?

Almosthole: Nikako ne bih mogao lepše i pametnije da se izrazim od ovoga što si već rekao u samom pitanju. Naša su iskustva upravo takva ili barem želimo da takva budu.

- Da li mislite da o muzici treba govoriti, da li je potrebna i šta je to zdrava kritika? Da li njena dimenzija može biti dotaknuta retorikom i racionalnim pretpostavkama. Kakve su priče o muzici?

Almosthole: Muzika je daleko odmakla. Mnogo dalje nego što su to možda ljudi svesni. Rok muzika je, kao nekad klasična, počela da poprima obrise totalne muzike,gde je pored izvođačkog umeća potrebno teorijski i praktično baratati stilom – kvalitetni bendovi to znaju da upotrebe na taj način da slušalac dobije jednu zaokruženu celinu u kojoj može istinski da uživa. Moram priznati da je npr. metal, koji je dugo bio smatran stilski inferiornim pravcem danas na svom vrhuncu. To se može reći i za punk, mada u manjem obimu ali je zato sada tzv. indie scena u velikoj krizi.

- Razlike, muzika devedesetih i ona godina nultih, šta govori tadašnji a šta sadašnji glas generacije?

Almosthole: Mislim da su stvari bolje, iako će mnogi reći da grešim a možda će i biti u pravu. Ipak, ne mogu se oteti tom utisku. Tona je za vrlo kratak period izašla na par kompilacija, izdala album, pesme su nam uvrštene u muzički soundtrack za jednu mejnstrim kanadsku seriju, prvi smo srpski bend u američkoj tzv mejdžor digitalnoj distribuciji, gde nam se album čak i pristojno prodaje. To je nekad bilo apsolutno nezamislivo. Opet, jedan drugi bend u kojem sam pevao devedesetih je prodao ukupan tiraž od 4 ili 5 hiljada kaseta samo u Srbiji. To je ono što je sada, naravno, takođe nezamislivo.

- Koje bendove smatrate bitnim a koje nebitnim, koje stvaralačkim a koje senkama, i zašto?

Almosthole: Kao što sam već pomenuo, to su bendovi koji ti pruže zaokruženu priču, istinsko umeće da je kroz sebe projektuju na slušaoca – tako se dobija „ono nešto“, magično zadovoljstvo koje smo svi osetili.

- Zašto je publika danas mrtva i da li publika čini scenu? Da li mrtvilo publike dolazi sa mrtvilom scene, ili obrnuto? Da li danas publika liči na policiju “pub-like”.. Dal postoji problem sa predavanjem i isledništvom?

Almosthole: Sve je stvar navike. Navike će se vremenom promeniti, pa će publika umeti bolje da podrži bend koji joj se zapravo vrlo verovatno veoma sviđa. Gledam na to sa malo vedrije strane. Nisu ni ljudi iz bendova cvećke, moramo se potruditi da pružimo maksimum. Pa i više od toga.

- Šta vi vidite u svojoj muzici?

Almosthole: Simbole svog duha.

- Čime se zanimate mimo muzike?

Almosthole: Životom. Kao i svi uostalom.

- Kakva su vam iskustva sa izdavačima?

Almosthole: Znam da bih sada trebao reći nešto loše ali  su nam iskustva dobra. Za sada. Naš izdavač, SKC Novi Sad je mnogo učinio za novosadsku scenu, verovatno više nego bilo ko do sada. Samo lepe reči za njih.

- Da li vam se čini da se istorija kreće, kao i čovek, u nekom smislenom pravcu. Da li idemo tamo gde smo pošli i dal’ smo ikuda pošli?

Almosthole: Samo bez panike. Herkulov napor je isto što i dečija igra.

- Kako objašnjavate činjenicu da je muzička scena razorena i nekoherentna, a da u Srbiji postoji toliko kvalitetnih muzičkih projekata, i toliko dobre muzike, a da ljudi užasno teško dolaze do mesta koje im pripada. Da “Van Gog“ može da napuni Arenu ili Sajam, a da ostali rok bendovi ne mogu ni klub od pedeset kvadrata, u slučaju da ne pozovu kompletnu rodbinu? Da li ima malo publike, previše bendova, ili neko selektivno čuva publiku i propagandu (propagadnu), promoviše jedne iznad drugih? Da li je Van Gog najkvalitetniji bend u Srbiji, i da li je toliko ispred svih, ili je sve to potpuno besmisleno?

Almosthole: Bend koji spominješ nije ni uzrok ni posledica ničega. Publika u Srbiji postoji, itekako, samo je treba motivisati. Svi smo lenji, to je najveći problem. U najvećem broju slučajeva ljude jednostavno mrzi da se pomere, čak i kad su svesni da bi trebalo. Znam to po sebi.

- Kič mesto kulture, ispraznost mesto sadržaja…. ?

Almosthole: Hajde da prvo ponudimo ljudima sadržaj, mogli bi se prijatno iznenaditi.

- Šta favorizujete a sa čime ne bi ste pravili kompromise?

Almosthole: Nisam siguran da ti mogu dati iskren odgovor na ovo pitanje …

- Za kraj..

Almosthole: Bogme si lepo ovo sastavio …

Tonin album”1000” mozete naručiti preko linkova na njihovoj myspace strani, gde možete i preslušati njihovu muziku, kao i bliže se upoznati sa bendom.

http://www.myspace.com/tonaband

u slučaju da sajt youtube nije pristupačan, nećete moći pogledati ovaj video

u slučaju da sajt youtube nije pristupačan, nećete moći pogledati ovaj video