Leila Samarrai Mehdi
- poezija -
REZOVI
1
Rezovi
Imam jedan mali bodež, sitni žilet
oglodan sa strane udarcima malja
Slatka pipeta ludila
stalno mi se po venama šeta
To je izum velikog poete i sadrug
iskidan iz tetiva plastike koja
oduzima mu let i krila sakati
da kolje, melje i delje
kožu moju, štavljena je
Rez jedan
Rez drugi
Nikako da zabodem dublje
Ne mogu da pritisnem jače
Ne mogu da ga učvrstim dublje
Nikako da prođe splet arterijskih
creva
Opor ukus u ustima
Krv bara, cela obala
Vene nedotaknute
Pulsiraju
Kao naštimane žice
Gazu na rez, Brzo!
Curi sa strane kao sitna slina
Obriši nos, početniče
Tako se ne bode
Tako se ne ubija
Podigni glavu pravo
Hrabrost je odmah sa strane
Udahni duboko, isplazi jezik
Možeš ti to
Još jednom
Rez jedan
Rez drugi
Nikako da zabodem dublje
Ne mogu da pritisnem jače
Ne mogu da ga učvrstim dublje
Nikako da prođe splet arterijskih
creva
Bol će te uskoro napustiti
kao ljubavnik
Vene pokidane, prazne očne jame
Sahrana će biti bez obeležja
Ptičurine će te proklinjati, no
Na gozbu si pozvana
Baš kako sam želela
Rez jedan
Rez drugi
Nikako da zabodem dublje
Ne mogu da pritisnem jače
Ne mogu da ga učvrstim dublje
Nikako da prođe barikade vozova
što nose sablasne pretnje
osvetničkih Bogova sačekuša
Slike nemoga filma
Što u glavi se odvija
Crno bele su
Postaće obojene dušom
Mirisaće na tvoje krvave male
Pantljike
I ruka išibana je staklom
A kupatilo mokro od znoja
I napora da život se iseče napola
kao but
Preklanog vola
Da svi se obrste
Možeš ti to
Ne budi mazohista
razočaraću Bol
Rez jedan
Rez drugi
Nikako da zabodem dublje
Ne mogu da pritisnem jače
Ne mogu da ga učvrstim dublje
Nikako da propusti sečivo meko
kao nežno srce deteta
Divno je biti sam sa venama
Neke su plave, neke zelene
osećaju opasnost, upiru prst pod kožom
neme su, no vrisak im čujem
I tako se one dozivaju
Kao mravi se grupišu u pipak jedan
Debeo čvor života pulsira
Rez načinjen
Oh koliko puta sam ga se dotakla
i zaobišla mali pupak
na ruci mi je ogoljeno staklo
a mala bića sikću unutra i pigmenti krvi
teraju mastilo da se umoči u njih
Bol zapara Pupak
Prsnu sitni gejzir
Koliko krvi ima čovek
Krvovača, napitak od kog može
umesto vinom da se opija
Rascepani konci raskrilili se
kao lepeza
Vene su probuđene, male limfne trake
Vene frkću i negoduju
Vene se brzo i nezaustavljivo mrse
a koagulati se pretvaraju u užasnu meduzinu kosu
U napad zveri, kidaj stvari života
Smrt je podcenjena, život preuveličan
Precenjen mali Bog, ludorija
Hajde da iskidamo žive vene
I bacimo ih na gozbu mrtvima
Neka se vijore slankaste trake
iz ogolelih duplji osoljenog zombija
Vene su mu boje kafe začinjene solju
Evo groblja, čekaju nas groblja
Još jedan prekid, rez, rez, duborez
gravura u mesu, da zapišti meso što
vrišti sad u strahu i govori: Povij nas!
Čuvaj nas, voli nas
Režem brzo, više i ne vidim
gde je krv, a gde koža
možda je već šubara
možda sam već ruskinja
smeštena u večni voz
i plutam ka sibiru zaleđenih vena
koje su ledine neprobojne
kameni učaureni u hladu
nedodirljive bezimene lutke
što bi da žive, gore, vrele su
kao vrelo testo
vrele su kao bol u mom trbuhu
Kad pokidamo vene, zatećićemo Bol
slatkastu, vazdušastu minu
lahor morskog pejzaža
udavljena stabljika nekada
dvojnik i beše
pluta i ceri se
samo Ona može da se ceri tako
Morska pena soli joj usne
Ona pljucne na rane presečene kao tikvice
izjedeni peper usoljen u želudac
nadima ga od mučnine i progutane soli
Nožiću, moj nožiću dragi
Odlažem te u vitrinu
Rez se sprema za okus savršenstva
Rana gori. Ispupčena
Usta demijurga.
2
Ispiranje rane
Daj mi bokal čiste vode,
krvave vode, vodu je zaustavio nož
Sito je bokal, propušta guste lokvanje
Rascvetalih lala
Vodu ne želi, nju sabija u tajnu
Njom ispira
Isperi me, rano
Isperi i okusi JE, rupu koju sam načinila
iz kojih izlazi šećerno zlato
u crvenu vunu upredeno
Reži me još solju
Reži me
3
Gaza (zaštita meka)
Sada se odustaje, sad živi likuju
i govore ti
da si čovek trijumfa
feniks ptica opepeljena
zaplesala i da si shvatila
da svet je jezik isplažen u lice Smrti,
zavodljive sultane, carice, lilit, đavolice
Gaza miriše na svetost života, na miris voska
i ulja od voska.
Bela je i nežna, lekovita kao san.
Uskoro će rezovi ispod zagnojiti, ali bogzna kakva
šteta nije učinjena.
Svet ne vidi rane kroz zavoje
Barikade su bele, a ti si zaštićena
Svet voli barikade i štitove
Tajne se šapuću u iskričavom mraku
Ogrlica neka, možda bodlja narukvice
da štiti i uperi pipke u misli ti otrovane
4
Vene osvetnice
Demijurg preti ljupko: rane su okovane
No vrelim pečatom otvori ih i više zaceliti neće
Gadne klisurine, krateri i izbičevane ruke
a ruka tuđa ljudska osvetliće ožiljke najzad
pod plamenim reflektorima
Istine i njenih Kriterijuma
Bićeš gladna mesa okovana u tamnici
Progoniće te zombi senke na zidovima
Vena iskidanih
formiraće oblik obešene
Načiniće ljuljašku za tebe i povućiće te u vrtlog
Ljuljaj se
na vrtešci
Sad si slepljena za zid
Kao otrovne biljke obrasle smo te
I osveta naše smrti, van tvog tela što smo
Biće smokva u stomaku razjedena
Naterana si da je pojedeš, to su bolničari
što pustiće ti crve
na prokopani čir
