Nataša Miladinović
- poezija -
DETINJSTVO
Koščate ruke drevnog hrasta
miluju lice kraljice noći.
U dronjcima plavim,
šibicu palim
da vidim riđu bradu
praoca u njivi.
Stotine usta
puna žutih zuba
šapuću priču o krvi i smrti.
Kradem crnog petla
sa mog kućnog praga.
Usnulog ga budim
hladnom usnom noža.
Crvenim sokom praoca pojim
i pevam o rođenju novog kralja.
Crni obraz neba
poče da rumeni.
Dečji poklič odbi se o sunce.
***
BUĐENJE
Mirisna smokva
u polju bosiljka.
Stopalo moje golo
stasale stabljike lomi.
Trag mi vijuga kroz zeleni gaj.
Pružam ruku,
dugačku i tanku,
ka sočnom plodu od mleka i mesa.
Jednoroga ptica prhnu!
Proguta me vrtlog zrelog vetra.
Sovin zov i pesma petla.
Vrelo čelo
od modrog sna.
Ubice stoje nad mrtvim telom.
Svakom od njih ime znam.
Bled mesec i sunce belo.
Hrastovo telo
sekirom tuku.
Rasuti ptići po travi mile.
Vile ih rogate za krila vuku.
Spakovah pero
u pregaču od zvezda
i krenuh,
neosvrćući se.
