Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE
Pisac - Aleksandra Stojković
Intervju pripremila Jasmina Šušić
* Za početak, koliko dugo pišeš poeziju? Čime se baviš u životu?
Poeziju pišem relativno kratko, intenzivno od aprila ili maja meseca ove godine. Ranije me je proza više interesovala, te mi je pisanje kratkih priča omogućilo da razvijam i usavršavam svoj izraz i stil. Verujem da osećaj za jezgrovitost i sublimiranost misli i osećanja mora da sazri kako bi poezija bila efektnija i skladnija.
U životu se bavim životom. Tu se krije nepresušna inspiracija.
* U tvojim pjesmama kao stalni motivi prisutni su Mjesec, zvijezde i nebo, a stil pisanja vrlo romantičan. Otkud potreba za tim?
Da, nebeski nakit jeste jedan od mojih stalnih motiva koji prosto svetluca u svakoj pesmi. Ponekad određene osobe iz mog života bivaju sinonimi za Mesec, Sunce, Nebo, Zvezdu, Vetar, Oblak itd. i kao takvi predstavljaju kombinaciju realnog i snovidnog. S tim u vezi, osećajna nota je svakako prisutna. Volim da razmenjujem nežnosti, a s obzirom “da reči jesu moje igračke” trudim se da što bolje artikulišem svu mekotu svojih osećanja tako da pesme odišu i zrače mojim senzibilitetom.
Međutim, mnoge pesme sadrže tajne i znanja o nebeskim telima, kao i znanja o narodnim verovanjima i poreklu jezika koje, kako pesma kaže, “samo mudrost uha ume da podnosi”.
* Pišeš i erotsku poeziju. Kako se ona odražava na tvoj status mlade pjesnikinje? Da li ti pomaže ili odmaže? I što misliš o današnjem statusu žena u književnim krugovima? Jesi li se dosad susretala s ljudima koji su te zbog tvojih pjesama, erotskih pogotovo, trpali u određene ladice i stvarali stereotipe o tebi?
Trudim se da napravim razliku između erotike i pornografije, koja izgleda preplavljuje današnja književna platna i deluje krajnje vulgarno, čak groteskno. Smatram da doza erotskog može dosta učiniti kako za estetsku tako i za ekspresivnu vrednost pesme, ali mi se nikako ne dopada kada su književnice (spisateljice) sklone preterivanjima, te njihove knjige ili pesme napuštaju granice estetike.
Neki čitaoci me smatraju “pesnikinjom slobodnog duha” i kažu da lepo prenosim taj duh na pesme, tako da one čine amalgam duhovnog i fizičkog. Ipak, ovakav stil pisanja i stav često mi odmažu, ne samo kao mladoj pesnikinji, već i kao personi.
U ljudskoj je prirodi da budu vođeni predrasudama, te je “trpanje u određene ladice” uobičajena i svakodnevna stvar.
Jedna moja pesma najbolje opisuje moja razmišljanja u vezi sa ovim pitanjima:
Bacila sam veo sa glave,
neću od uroka da krijem svoje oči
i zbog predrasuda prikrivam telo.
I neka pričaju, neka zavijaju, neka pate…
Možda im se zle reči na kraju pozlate.
Evo… Klizi niz moje vlažno telo
tkanina trula i smrad što se sa njom spleo.
Sada sam sasvim gola.
Sada sam sasvim bosa.
Dojka moja nabrekla od zanosa
bi u tvoj zagrljaj sneni potrčala.
Sada sam vrela i meka i gladna…
Sada sam ljubavi žedna,
i tako prostački zabludela, bedna!
Životinjski damari u meni urliču.
Komšije – za sveticom nariču.
Da li je pristojno u ovakvom času
voditi ljubav sa obrisima senke tvoje?
U času kad zvezde se u očima broje,
kad nadohvat nemamo sutrašnjicu našu…
Kao Ciganka gledam u Mesec k’o u dlan:
pred Vatrom i Vodom stojimo nas dvoje,
otvorenih očiju igramo večite žmurke;
u četiri zida, sakriveni, igramo se jurke.
Od rasprskavanja, sagorevanja naše se ruke boje.
Ispod vela sam drhtala i vrištala za tobom.
Ispod vela se nisam suočavala
sa ovom bednom hotelskom sobom…
Zato…Bacila sam veo sa glave,
neću od uroka da krijem svoje oči
i zbog predrasuda prikrivam telo.
* Tko je autor/autorica umjetničkih fotografija koje su objavljene uz tvoje pjesme na Poezinu?
Fotografije koje čine spoj sa erotskim pesmama su autoportreti. Napravljene su u vreme kada su pesme nastajale, te čine sastavni deo stihova i reči. Sinkretizam je moćna stvar i ja se se trudim da oscilujem između različitih oblasti ne bih li napravila celinu.
* Jesi li objavila koju knjigu poezije do sada?
Ne, ali se nadam da će se to uskoro realizovati. Mislim da će ta zbirka biti dobra preambula u moje stvaralaštvo.
* Koja je srž tvojih stihova? Kakve ambicije imaju? Što želiš poručiti čitateljima?
Teško je opisati šta doživljavam i proživljavam dok stvaram ili dok kasnije čitam svoje pesme. Inače, retko kada pravim osvrt na moju pisaniju, jer padam u iskušenje da nešto “doteram”, “našminkam”, a mislim da ne treba menjati ono što je napisano, jer upravo tako treba da izgleda i zvuči. Ponekad, ne baš slavan izbor leksike, rime ili stila ume da bude idealan pokazatelj našeg trenutnog stanja i trenutnih emocija. Isto je i sa čitaocima koji će pesme svakako drugačije sagledavati i proživljavati. Srž stihova će kod svakoga imati različitu nijansu.
Bukovski je rekao: “Oduvek sam mislio da pišem zato da bih sprečio sebe da potonem, ali čini mi se da sam pomogao nekim drugim ljudima”. Svoju ambiciju stihovi će sami pokazati, pomoću čitaoca naravno. Njima poručujem da uživaju u Poezinu i dobroj poeziji koju on predstavlja u svom punom sjaju.
* I za kraj, kakvi su ti planovi za budućnost?
Da nastavim sa usavršavanjem sebe i realizovanjem svojih snova i zamisli.
