Saša Dragojević
- poezija -
PAPIRU SE JADAM
Zašto ovaj tren
neiskorišćen stoji
osećaj je lep
onako kako život
sam ne daruje
Onako kako savest
govori ne radim
ne želim
želim vatru, želim oganj
sve u meni je igra
ognja i potištenosti
ja nisam senka
još uvek se ne plašim ljudi
sve je igra, sve što vidim
godine su glupo kretanje Zemlje
zar je to važno
ostaviti razum i voleti snažno
Kod mene psihoanaliza
ne važi
ja ne osećam tlo
ali duh nisam
ja sam ništa u ničemu
raspad je daleko
da li to hoću
svakodnevica ubija
ali rešenje imam
vrebam ga iza ugla
ne želim da zaboravim
sve mi je potrebno
papiru se jadam
okolina ne razume
ili ja ne govorim
***
EVOLUCIJA
Putovati i pustiti
vremenu da teče
ja nisam čovek
životinja je on
nekad sam to bio
ali nikad neću priznati
svaka reč me peče
reči su dokaz evolucije
ja to nisam
ja sam ništa u ničemu
evolucija je odraz
napredka u nečemu
ja sam zaseban
iznad svega
ja sam sve
i nisam ništa
prah u pepelu
drvo sagorelo
ugalj života
je ne samo vatra
već i pepeo
nastavak epizode
koja nije ni počela
ja ne znam šta je
ali znam da je
ne pripadam tome
ja sam ništa u ničemu
mrak u mraku
i svetlost sunca
borim se da ne postojim
i tvrdim da sam niko
niko u ničemu
boje su samo obično
prelamanje svetlosti
to je poraz
poraz je znati da je sve
tako jednostavno
i sumrak u mraku
prolazan je
kao život u večnosti
stranice su samo
stvar koja drži reči
a reči su evolucija
***
BEZ NASLOVA
Smešno je,
ne tužno je
kako je smešno
vole se svi koji su slabi
a mrze se
Majka voli čedo svoje
jer je slabo
a ono je slabo jer se boji
Mržnja je izraz veličine
mrzi svako ko zna
u vremenu i prostoru
svako je skitnica
Oprezan čovek gubi
jer misao je pogubna
neznatna je istina
Pahulja u vodi nestaje
kao istina u laži
Svejedno je šta je lepše
mržnja je urođena svima
jer je istina
a svrha svega je strah
jer strepeti znači biti
a postojan je samo mrak
Svetlo se boji
tama je izlaz
noć je pametnija
od jutra
a dan ne zna za sutra
samo noć
Mrtva je reč
što je podne govori
srećan je čovek
koji o noći misli
a o mesecu zbori
Jer samo je sumrak
iskra sutona
i samo se slab
nje boji
***
DAN I NOĆ
Dan je nezgodan
jer mutan je
noć je noć
bila zvezdana ili ne
Sunce prepuno je čežnje
za tamom
jer energija nije samo
opstanak već i nestanak
Nestanak nije samo kraj!
