Ivan Aleksov
- poezija -
ČOVEK KOJI NIJE VOLEO NOĆ
Ustao sam gledao,
vratio se spavao,
sanjao sanjao
i sve zaboravio.
Kafu sam popio,
cigaretu sam pojeo,
svečano odelo obukao
i hodao hodao,
nigde nisam stigao.
Tako u krug svako jutro,
dobro jutro
dobro jutro!
***
PODSETNIK
Oni su živeli sa druge strane,
usnula gospoda i modre dame.
Krckali su svoje odbrojane dane,
pretplaćeni na pakao, marginalci iz tame!
Bile su to horor barbike i manekeni užasa,
i beše to davno prijatelju,
koliko sećam se ja,
kada nas je na ulici tuga spojila!
Njihove priče tada bejahu mi nove,
mada smo retko govorili
više snevali smo snove,
često smo se gubili
i zaboravljali kako se ko zove!
Većina njih danas
rekom tuđih suza plove,
a ja ovo pišem
čisto da se ne zaborave!!!
***
ZABAVA MILIONA
Ponovo sam u klopci,
neko stalno pomera zidove.
Ubi me ako znam gde je Sever!
Jedan zid,
dva zida,
tri, četiri,
plafon je pet,
NE,
pod je deset!
Kao deset pregaženih Božijih zapovesti.
Opet ludim,
a nigde cirke da olakša stvar!!!
