Aleksandra Stojković
- erotska poezija -
EROTSKA I
Utkani u septembar mirisa meda
sanjamo okruženi prazninom Vatre.
Zar budućnost naša u dlanovima može da se ugleda?!
Poljupcima zadojeni čekamo da nas pepeo uguši i satre.
Drhtavu i toplu snažno me privijaš uza se,
zarivaš se u mene i ljubiš grudi,
osećam naježenom kožom ljubavne talase.
Ostajemo spleteni, bez dečjeg smeha da nas probudi.
Prokletinjo od Vatre, pepeo ne huli!
Pepeo je zvezdana prašina što na usnama lska.
Mesečinu su noćas na nas bogovi prosuli –
vizija slatkoće tvoje koja po mojoj utrobi prska.
***
EROTSKA II
Ogrezla u Mesečevu prevrelu krv
odbljeske njegove i senke
po krevetu tražim…
Pijana, kao posle lude terevenke,
sa svilom se nesputana mazim.
Poljupcima, prstima, željama ga tražim…
Mamila je noćas tesna i nabrekla.
Naježena čeka da je dah preklopi.
Čak je i kroz san voda potekla,
jer dlan se sa dlanom savršeno stopi.
Razularenost tela…
Snaga polako izmiče…
Bridi u meni grmljavina snažna.
Izvijam se, gipko kao zmi’če,
piruete strasti - ljubav dvoje se splela.
***
EROTSKA III
I noćas jurišam na Mesečinu.
Zarijem joj zube u grkljan i svu krv posisam.
I opet sam vrela, olujna i smela. Jesam!
Onda stanem na neku zalutalu zvezdu, kao na minu…
Rasprštim se vaseljenom kao karnevalski vatromet,
i tako varničavo, zvezdano ludo, (pro)letnje
imitiram sve svice sveta i njihovo geometrijsko kretanje.
Deca ushićeno prate moj ustreptali let…
Pa prizovem kišu da Ognjen(k)u umiri u meni
i kristali šećera sa Venere se spustiše,
ramena mlada i bela slatkoćom prekriše.
Od lepote koža moja vrela počinje da peni.
Vodeni plamen bih da budem,
da talasam se i uvijam u ritmu voljenja,
da kao belutke brusim nova pokolenja,
da na usnama tvojim izvirem i kroz ruke ti protičem…
Breskve pod prstima tvojim zrele su i sočne,
u ustima nektar njihov odzvanja…
Nikome se u ovoj noći ne sanja!
Zenicama tvojim ispunjene su moje duplje očne.
Ljubav umesto filma na nebeskom platnu neka počne…
***
EROTSKA IV
Sjaj nestvarnog što se od zvezde do zvezde vuče,
u jugovini letnje noći, podbuhao Mesec mjauče.
Godina zaboravljenih u nekom tajnom žbunu,
među nevidljivim trnjem, u zagrljaju tuđih ruku.
Toplina dodira ozari na tren nebo
i zgasne na obzorju zapadnih ivica našeg kreveta.
Širi se odjek smeha našeg nerođenog deteta…
Titraju snovi na jastuku pokraj naših glava,
nikom se u ovoj postelji ne spava!
Obgrljena daškom tvojim i rukama što uvek žure
prekalim suze, da ne bole,
i trepavice što sa tobom drhte.
Spojismo dlanovima vrelim i gladnim naše aure…
Zamračim onda Mesec da ne nađeš put do kuće
i stavim ti na stomak dojke moje nabrekle i vruće.
Gledaš mi usne, zenice ti kipe.
U nozdrvama nadraženim jak miris lipe…
***
EROTSKA V
Mesec je krilima svojim tamu stvorio,
jarilke je ljubavlju svojom pokorio.
I rika rasplodnog bika nebom se širi.
Kao u Ahila srdžba srce potpiri,
u rat bi da krene zamahujući mačem,
devojke mlade polije medom i saćem.
Butine zrele od mlečne nebeske magle
struk mu obavijaju uz pokrete nagle.
Bradavice krute k’o medene zvezdice
i od Perunove kiše vlažne usnice.
Jarina vaseljene - pena od semena,
i sliva se voda do zemaljskog temena.
To Jarila snažnog prima majka Semela.
