Nina Blažević
- poezija -
PESNICI, AH PESNICI
Voltu Vitmenu, ili bilo kome drugom…
I
Ima jedan pesnik,
Pevao je o telu električnom,
Ceo svet je električan
Hoću ja da budem pesnik,
Sada,
Još malo,
Dok nisam pod stresom
Hoću da budem i slikar
i vajar
Da čulnost primam
i vraćam
Sve to šareno, što komunicira samnom
Hoću da na mojim platnima
Čulnost bude izvor i odgovor
i posrednik
Velika majka Ljubavi
Velika Ljubavnica
Kurva
Umetnost
Čulnost
Ljubav i Noć – oboje tako ženski
Magični
još danas, još malo
Dok još osećam da sam laka
i spremna
Dok još zaboravljam.
II
Zaboravila sam da želim da budem pesnik,
i majka, i kurva, ljubavnica i umetnica.
Prosek na velika vrata:
Smeši mi se prevara,
samo umišljena, iscenirana, dosadom proizvedena
sagorelih želja odgovor.
Svega je previše kad je cilj ništa.
Još bolje! – i ništa je nešto u odnosu na prazninu
Ništa za razliku od praznine ne osećamo.
Ljuta! Bes! Oluja!
NE!
To sama kiša pada na topao prolećni dan.
To sama vlaga isparava i zemlja diše…
polako, umorno…
Kada zahladni oblik će dobiti razočarenja,
strepnje, osude i sažaljenja –
sve to rastopljeno u vrelom prolećnom danu.
Jer proleće je sada vrelo
I ŽeŽe…
I uspeh mi se smeje
i traži da ga ostvarim
A besmisao sedi podsmešljiv na grani iznad naših glava.
Ko bi uopšte bio pametan da zna – kada šta?
Da šta?
Kako šta?
DA ŠTA! O hteti, hteti, hteti…
To stvaralčko htenje! I nisam prva koja ga vidi tako…
Biti spreman da bez straha hoćeš,
ili sa strahom – svejedno
Htenjem poništiti strepnju, isčekivanje, strah.
Htenje prelama gde je neprelomno naočigled.
Ono dobija ritam,
Ono napreduje
Svršava posao.
Svršava, zadovoljava, ostvaruje, potvrđuje
u praznini zadovoljstva.
III
Od večeras opet postajem pesnik
Evo, obući ću svoje pesničko odelo
I izaći na ulicu
Da vidim svet
Sa drugim ljudima koz svet šetaću
i pratiti ih da saznam ko su,
gde idu
i šta rade.
Svrdlaću
kroz njihov um
Dok pretresam sopstvene dileme:
- da li su odela na pruge za pesnika
- neki misle da im bolje stoje tufne
- a neki bi im dali isposničku, apostolsku halju i pustili ih u svet da (pro)nose Reč
Od večeras sam opet pesnik!
svojom vlastitom odlukom biću priznata!
i smem da pijem onoliko,
koliko god mi se prohte
ukoliko se nalazim pod zgodnim suncobranom
kišobranom
stolom
Dok god mi se sve ruga i izmiče
dok trčkaram za njim u pokušaju da ga uhvatim
zaskočim
i nateram da mi pozira za reči
Uvek iznova odlučujem da postanem pesnik!
Uvek iznova rešavam da sam
Opet pesnik,
A evo, jednako ne mogu da se nakanim kada treba zapisati
to što se po širini moje duše usmljeno tumba
i obija ćoškove nekih utisaka sa kojima ne znam šta bih
kao ni sa starim tavanom babine kuće…
