Daliborka KIŠ - JUZBAŠA
- U akciji osvajanja Poezina -
(Radni naslov: “Hvala bogu na lepim ženama i poeziji”)
Odlomak iz knjige pesama „Azilant u crvenim papučama“
I. KNJIGA
„AZILANT“
Recenzije:
Dara STOJILJKOVIĆ
„Avenija bola“
Ranko PRERADOVIĆ
„Ironija svetrajanja i sanja“
NAŠ GRAD
Žuta su svetla
na ulasku u grad.
Plave pasarele.
Ceste su prljavo sive.
Posebno zimi.
Leto ih usija. Zacrveni.
Mirišu na spaljene gume.
Nekim čudom,
perači ulica
postanu omiljeni likovi.
Gospodska ulica
liči na šareni vašar.
Guraju se prosjaci i Cigani.
Jesen je doba opalog lista.
Purpurnih hrizantema.
Magle i dima.
S proleća, grad se probudi. Oživi.
Na divljem kestenu,
rađaju se beli cvetovi.
***
ČAROBNA PESMA
Vetrenjača sam jednokrila,
bremenita vila,
belinom okrečena.
Šapat vetra prosim,
u sebi život nosim,
celom svetu prkosim.
Radosno škripe godine,
pod strehom gnezdo lastavice.
Mirišu sreće vesnice,
majske ruže, Ivančice,
zuje male pčelice.
Zore rosu gaze,
dečijim smehom maze,
travnjake sunčane
skrivaju stare platane.
Vetrenjača sam jednokrila,
sre}om bremenita,
neba plavog verenica.
Vedrinom jutra rađam
tužnima sne poklanjam,
jer…
čarobna sam,
bremenita vila,
vetrenjača jednokrila.
***
U PROLEĆE
Pusti,
neka prođe ovaj dan.
Nekako je tmuran,
od beskraja satkan.
Neka prođe zima.
Duga je noć
u hladnim vetrovima.
U proleće do|i
na krilima jugovine,
s vesnikom na dlanu,
strukom jagorčevine.
Da zamirišu majske kiše.
***
IVANJE
Budi mi cveće Ivanjsko.
Venčić, pleten
ukras oko vrata,
na usnama polen,
latica od zlata.
Ponoćni leptir
vesele ćudi,
dah proleća,
jecaj iz grudi.
Budi snevanje,
žar-ptico.
Moje Ivanje…
***
USPAVANKA
Pevaj mi. Tiho.
Nisu važne reči.
Da zatrepti smisao
sutrašnjeg dana,
pevaj mi.
Pevaj…
Pesmom u san uvaljaj.
***
CRVENA PAPUČA
S noge mi je kliznula
i više neće praviti
piruete
po kuhinjskom patosu,
niti se gubiti,
pod tvojim krevetom
skrivati.
Ona zna,
da nije krojena
za tuđa stopala.
***
ZAMISLI
Smanjim li se,
staću u unutrašnji džep
tvog sakoa.
Na mesto,
gde držiš vrednosti.
Zamisli …
Kakva bi to radost bila!
***
ZA SREĆU
Kad hrabri odu,
ostanu žigosani.
I sada žalim
što ti nisam rekla,
dragi, ne brini…
Za sreću nosim
tetoviran broj na ruci.
Dosuđeno mesto u osami.
***
RADOSTI
Raduj se, raduj
srce.
Tihom koraku,
tužnoj vrbi,
skoroj jeseni.
Raduj se,
raduj!
Magli u daljini,
mesečini,
dalekoj pučini.
Raduj…
***
DILEMA
Na zalasku,
koža nema
miris cimeta.
Srce stane i prebraja rane.
Na zalasku,
čovek s trema
posmatra daljine.
Ne čeka novo svitanje.
Zalazak su
usne sleđene,
na zalasku se
u osami vene…
Reci, dušo,
zalaziš li
ili je to čekanje?
***
ILUZIJA
Vrtim se u nemom plesu.
Hladni prsti na vratu.
Glava na grudima.
Koraci u ritmu tvoga srca.
Plešem…
Plesom straha. Buđenja.
Svesno stvorenih iluzija.
Opet sam te izmislila?
***
NA MOSTU “VENECIJA”
1.
Stojim na mostu
u pocepanim najlonkama,
i nikako da se setim
gde sam tako stradala…
Na lice mi sleću kiše,
banjalučke sumaglice.
Nad Vrbasom tišina.
čuje se gradska osama.
Subotnje večeri nemaju smisla.
2.
Crna noć
crne vrane guta.
Voda utapa svetla grada.
Osluškujem korake prolaznika.
Tvojima se ne nadam.
Poznata diverzija.
Ljubavlju je nazivaš.
3.
Nemo teku vode.
Odnose preostalo vreme.
A, samo minuta je dovoljna
da iz gnezda padne
ptiče bez perja.
I manje.
U jednoj se minuti
bezbroj duša ra|a.
Toliko i umire.
4.
Mostovi su loša mesta
za sva raskršća.
Naročito ovaj.
Suviše je daleko
od okruga Medison.
Ni jedna zvezda
nad njim nije pala.
Ni jedna zasjala.
***
RAZGOVOR
Smeješ se.
Pričaš nevažne stvari.
Led se topi u reči.
Slutnju. Košmarne misli.
Muči me jedno pitanje.
Davljenje
u suzama je…
…plivanje?
***
ŠTA TADA
Ako ne budem jaka,
oslabim
od tereta straha,
bola, sećanja…
Ako se uplašim,
kao dete zaplačem,
zaboravim…
Hoće li i tada
Merkur biti
prva planeta do sunca?
***
7 ŽUTIH RUŽA
Brižno sam ih prebrojala.
U glinenom ćupu,
sedam ih je na okupu.
Pitam se…
šta li to slave
žutih ruža
mrtve glave?
***
NEZNALICA
Ne znam
sa čije crkve
noću zvone zvona.
Ubijaju tišinu.
I ne znam
za kim, ono,
naricaše žene
pored moga prozora,
Čije puške proslaviše
rođenje deteta.
Ima li tuge
koju ne satra rakija,
ne znam…
Ima li mene bez tebe?
***
BEZ DILEME
Danas odlazim
iz izmišljenog sna.
I briga me
Što nemam
gde da se vratim.
I pre sam se
smejala.
Sa životom šalila.
***
SPAVAŠ
Hodam ti kroz sne.
Vidim
ulične svirače,
nepoznata lica,
neznane gradove.
Spavaš…
A, ja se grčim,
u tvom snu tražim.
Ni senku sebe ne nalazim.
***
ZNANAC
Dobro se osećam
u koži klovna.
Ne žulja.
Ne steže.
Odlično mi pristaje.
Pod maskom,
nevidljiva ostaje grimasa.
Raduješ se smešnoj prikazi.
***
IZ NAVIKE
Izdisaj noći.
Jutarnje sunce na
komšijskom prozoru.
Na stolu dnevni list,
šolja vruće kafe
i pepeljara iz navike.
Igra vrabaca.
Graktaj vrana.
Lepet golubljih krila.
Zgrada spava…
Umotan u snove,
ležiš u svilenim plahtama.
Duboko dišeš.
Negde daleko.
***
KADA NISI
Ti si moj
neuspešan oblik balzamovanja.
U duši napukla šupljina.
Skupljam te prstima,
očima,
usnama,
liješ mi po bedrima.
Ti si moj
poslednji pokušaj doniranja
srca i ostalih organa.
Promašena krvna grupa…
Ti si moj i kad nisi.
Kada tuđi si.
***
REDOM
Kad, samo, pomislim
na sve ruke
koje su te milovale.
Mrzim i one,
čija si imena
odavno zaboravio.
***
SMISAO
Smisao je pitanje sadržaja.
Recimo,
u ovoj su kriški limuna
sva moja nadanja.
Sve želje. Očekivanja.
I život,
spušten na nivo mora.
I ti.
I ono naše sutra.
Neznano sutra…
U ovoj čaši je,
posle votke, ostala
isceđena kriška limuna.
Smisao mog postojanja.
***
MAMURNO JUTRO
Mamurno se rodilo jutro.
Sinoć sam plakala.
Ne zato što sam tužna.
Ni što te nema.
Niti, što je noć bez tebe
beskrajno mučenje.
A, sigurna sam
da zbog sebe nisam…
Nego,
žal me obuzela
zbog komšijskog psa.
Celu noć je zavijao.
Na hladnoći drhtao.
***
POGREŠAN IZBOR
Ne mogu biti
mrtvom srcu utočište,
zamrloj duši prenoćište.
Nisam peć
za topljenje loše uspomene.
Nisam ti ja…
Uglavnom sam izdaja,
pogrešan izbor,
vlastita osuda.
***
ISTINA
Ne poričem.
Trubadur sam
koji u trpnji
peva o ljubavi,
daruje što ne poseduje.
Poslednja sam flaša
crnog vina,
razlivena kap
na belim stolnjacima.
Mrlja što se teško spira.
***
NEOBIČNA MESTA
Sreću sam tražila
na neobičnim mestima.
U jutarnjm ukrštenicama.
Autobuskim stanicama.
Dugim hodnicima…
Usamljenim drvoredima.
šetalištima…
U glatkoj liniji tvog ožiljka.
***
ŽIVOTOM PRISUTNA
Pod kamenom nisam.
Zmijska glava tamo spava,
lunjaju dva-tri mrava.
Ni u stablu smreke.
Tamo su samo misli daleke,
mrlje prošlosti,tamne fleke.
U oblaku nisam.
Usamljeno sam ga danima
pogledom pratila,
te, suze skupljene,
iz suvog bola isce|ene,
ne liče na mene.
Još samo u tebi me ima,
šapće mi daljina,
trnovita praznina
i jedna misao odsutna.
Životom sam prisutna.
***
KROZ DALJINU
Daljina me ubija.
Svet bih srušila,
spalila,
sravnila…
Onda se
nemoćno spustila
pod tvoja kolena
i molila, molila…
***
NA SVU SREĆU
Za tebe, dušice, stvoren je svet,
pesma slavuja, ptičji let.
Tebi je svetlost darivana,
kožu prosekla časna rana.
Zbog tebe se duga istegla,
u prohladnim noćima mesec sja,
na jastuku leži snena
šumska vila raspletena.
Tvoj raj je prepun anđela,
slatkog voća, nektara.
U tom paklu, preko puta,
moja senka još besciljno luta.
***
BAŠ NEĆU
Ako se ne vratiš,
neću plakati.
Prosjačiti.
I nikada,
mrtvim dodirom
za ljubav moliti.
Ako zaboraviš,
na papir ću,
umesto pesama,
zrele dinje bacati.
I gledati…
Insekti proždiru
poslednje kapi
naše ljubavi.
Ostatke sebe neću poklanjati.
***
RAVNODNEVNICA
U tvojim senkama
nazirem strane sveta,
po putevima
označavam vreme.
Duga je postala
noć, koliko i dan.
Do beskraja ravan.
***
U RASULU
U trenutku rasula,
kosu ošišam.
Oblake naslikam.
Prospem reči
tugom obojene.
Tebi pesmu napišem.
***
TMURAN DAN
Izgubljeno lutam.
Više se Bogu ne molim.
U crkvi ne klečim.
I ne žalim.
Ni sebe juče.
Ni tebe sutra.
Ni bol današnjeg dana.
U džepu drobim
parče zgužvanog papira.
Izbrisanu pesmu.
Poslednji trag sećanja.
***
HRABROST
Ljubiš mi rame.
Okrećem ti leđa.
Hodam bez osvrtanja.
I ne saginjem se
da pokupim
putem ispalo srce,
dušu,
jauke…
Zbog tebe se smešim.
Pratim svoje korake.
***
POTRAGA
Daleki svetovi u mojoj glavi,
put za Afriku, orao troglavi.
Neme ptice, krilati hašišari,
sneni trutovi, vredni dokoličari.
Poneko pismo, slika izbledela,
upamćen smešak i sva nedela.
Zakašnjelo svitanje, jasno pitanje,
usne ogrezle u ćutanje.
Bog u žurbi. Napušten prag.
čega će iza mene ostati trag?
***
SKROVIŠTE
Proganjaju me rage osame.
Zagrli me jako.
Da skrijem lice
u tvoju košulju,
podvučem se pod kožu,
nestanem u telu…
U tebi me neće naći.
***
PROLAZNIK
Duga je ovo ulica.
Na uglu,
benzinska pumpa,
cvećara i trošna piljarnica.
Na kraju puta semafor,
most i mutna reka.
Duga ulica…
Preduga, da bi bila
bilo čija
usputna stanica.
***
KOLATERALNA ŠTETA
Iz tvrde ljušture
u kojoj dušu skrivaš,
bezličnom me vidiš.
Poput
usputne štete
svih budućih
ratova…
***
NIKO ME NEĆE
Primi me u svoje krilo,
kad me niko neće.
Stranac sam. Neće me država.
Balkanac, neće zapad.
Daltoniste ne primaju galerije.
Za predstave nemam vid,
za koncerte sluh…
Primi me bar ti,
kad neće drugi.
Još mi je krnjeg srca ostalo.
***
IZLOŽBA
U tvojim očima nalazim
nebo,
okean,
cvet.
Ponekad i sebe.
Nejasnu sliku stranca.
***
SANJARENJE
Lelujava svetlost sveće.
Zelenim se ogrtačem
ovilo veče,
mirisima dečijih ulja
i paste za brijanje.
Na kolenu
mek dodir usana.
Tiha muzika…
Promrzli golub na prozor sleće.
Kazaljka se brzo kreće.
Sanjarenje…
Dok sok od brusnice
ne najavi buđenje.
***
AZILANT
Azilant sam.
U kazamatu tražim utočište,
jer…
Često zaboravljam imena.
I ne znam koji je dan.
Ni godina.
Vreme raspoznajem
po cvetnim mirisima
i žutim žvakama.
Pamtim nevažne sitnice.
Valentinovo. Nogu preko noge.
Čokoladne Ferrero kuglice.
Od života pravim tajnu…
Ne uživam u prevelikoj sreći.
Prebrajam usputne stepenice.
Bežim od ljudi
u tamnim kravatama
i belim autima.
Ljubitelj sam vina,
zato ga i ne pijem.
Uporno se od zubara krijem.
Ponekad sam uplašeno derište.
Izbegavam snove.
Svet mi liči na gubilište.
Kad sam sama,
misli mi se uzburkaju,
glasno vrište…
Mole za utočište.
***
ROĐENDANSKA NOSTALGIJA
Zalutam često.
I ne poznajem kvart
u kom sam se obrela.
Put se pretvorio u krug,
aleju slomljenog drve}a.
Suze gutam, onako, muški…
Uporno verujem.
Da će iza ugla
znana prilika iskrsnuti,
kući me vratiti.
Kredom pravac nacrtati.
***
PREVARA
Mile usne preko kukova.
Stvaraju tragove,
prstima vlažne putokaze.
Na čelu kišni oblaci.
Poplava se slila
do butina.
I niže.
Striptiz duše
izvodim na mesečini.
Grčim se. Podrhtavam.
Mučim.
Prevaru sna slutim.
Ćutim…
Da se ne probudim.
