Zlatko Vasić
- poezija -

NOKTURNO

Žena trči. Gola je. Gola je
i teška. U haljini, u travi,
skrojen vetar čuči. Žena trči.
U kosi joj se nasmejana riba
mresti. Iz grla joj potop preti.
Trči. Pokret joj je raščešljao grudi.
Žena trči. Gola je. Gola je

i teška. Poput smrti.

***

PRIČA KOJA NIJE MOJA

Na doksatu kuće
koja nije naša
žena koja nije moja
prostire veš
koji nije njen.

Naš (nečiji) sin
viče u dvorištu
koje nije njegovo
na svog kućnog ljubimca
psa iz komšiluka.

Tuđi je umor
u mojim leđima.
Tuđe su reči
u mojim ustima.
Ja ne poznajem
pisca ove priče.

***

STRAHINJA

Prstima prepoznaje
tvoje kosti.
Češlja tvoju kožu
iz dubine.
Na tvoj nokat
nokat njegov raste.

Ušima silazi
u tvoje misli.
Grli tvoju reč
nadomak govora.
Na tvojoj suzi
greje suzu svoju.

Čuješ li smeh
što ti u grlu kuca?
Glas njegov je muzika
u kojoj stanuješ.