Sanja Medar
- poezija -

PESMA ZA NJU

Bojim se da će se jednog dana,
probuditi iz svog sveta,
pogledaće me i reći “Pa ti si odrasla”.

Bojim se da će onda shvatiti,
da su svi koje je volela,
otišli na drugo mesto pre nje.

Nadam se da će jednog dana,

nastaviti svoj život da živi
tamo gde je stao.

Nadam se da će se naći
negde na njenom pristaništu,
i tamo ponovo biti mladi.

***

21 GRAM

Život je stara varka.
Naš stari nespokojni individualizam.
Danima šetam kroz polja maka,
crvena i zrela.
Čekam noć i misli nespokoja.

Odlučno sam napustila ta polja,
krenula putem do daha tvoga.

Moja ruka je dotakla ta vrata,
moje oči su upijale svaki miris maka.

Sela sam na tu stolicu od bademovog
daha, i osetila toplotu pod svojim telom.

Ta kap je stajala i trpela vreme,
posmatrala sam je
a sa mnom nikoga nije bilo.

Koža je trpela skrivenost
vremena u vitrini.

Zastajem za tvojim korakom,
čistim opet vitrine.