Nenad Stakić
- poezija -
LJUTA RAKIJA
Gledao sam u malo stvorenje
sa velikim naočarima
osetio sam kako me stomak otkida od bola
da li je to nevidljivi nož
to su reči koje me navode na to.
Kada sam izašao kiša se spremala
natrag na betonski Liman
namrgodiću se, čuće se mars čizama
i kako se staklo razbija i mrvi
da bojim grad u boje sreće
da vidim njene velike oči.
Idem u krug.
Moliću se za svu pogan oko mene
generaciju koja je utopljena
u žuti prah i alkohol.
Štiti me moja vila.
Nju ljudi ne razumeju
ali nije bitno - ona je vila,
pokloni mi svoje slike
one su slikane ljubavnom magijom.
