Jelena Stojković Mirić
- poezija + umetnička dela -
LJUBAVNI VUKODLACI
I
Osete li nežnost
nahrle vukodlaci
žderači bez granica
nesiti prstom
izješće ti ruke i srkati kosti.
Kasapljenje srca
krvava rezbarija
površinski osvrt
nežnokožna lepotica.
Protivno gravitaciji
na oko se surva
krvava suza.
Nanjuše li
liznuće i tražiti još:
pokaj se naših rezbarija
srkanja
ždranja.
II
Tu
udaraju gromovi
pomahnitaju nesnosni vetrovi
grad ti lišće izlupa
slomi grančice
bujica nosi
obale nema
davec’ se bezglavo tražiš
obalu u sebi
jedva mesta da ima
od nasukanih
useklina prošlih nevremena
Obalo, hoću li te opet naći
i dal’ će mesta biti
noktom da se zakačim.
III
Dobri su to umetnici
nemermernih rezbarija
mermerno dugotrajnih
nanjušiće opet vukodlaci.
***
SAMO BIH DA ISPARIM PONEKAD
Samo bih da isparim
ponekad
polegnem na mekanu travu
kao rosa
samo bih da isparim
ponekad
u oblak se pretvorim
tiho kišim
nad rekom maglim
kružim
samo bih da isparim ponekad.
***
KRUNI SE UGLJEN POD NOKTOM
Kruni se ugljen pod noktom
sapunica pije skicu.
usnuh na postelji suvog pastela
na belom tepihu sitno pisanih slova.
Ostavljam otiske indigo plave
stopalima i šakama
na nebu
nije mi dovoljno plavo
mrcvarim oblake da zapevaju plavičasto
šarenije
belje
kao dosadni pijanac navaljen na šank
konobar oblak sipa još jednu turu
na račun kuće oblaka.
***
ŽIVETI U ĆUTANJU
Ne shvatati ćutanje,
želeti da tišina progovori.
Ne znati ništa o nečem,
a misliti o tome.
Ne shvatati nešto,
a želeti sve da se shvati.
Nedorečeno pretvoriti u dorečeno.
Živeti u zabludi.
Biti krivac u tuđim očima,
a ne znati to.
Biti đubre,
a time ne smatrati sebe.
Nedorečeno pretvoriti u dorečeno.
Živeti u obmani.
Misliti da osmeh si svima,
a biti suza u nečijem oku.
Misliti sve je u redu,
a znati da nije.
Nesvesno zauzeti tuđe mesto
u nekom kraju nečijeg srca
a nemati pojma o tome.
Nedorečeno pretvoriti u dorečeno.
Živeti u ćutanju.
***
DA MI JE
Da mi je mreti bez bolova
da mi po telu veju najlepši stihovi
sa belim klasjem u kosi
da mi je mreti na voljenim rukama
sa ispranim pogledom od sveg zla
da mi je mreti tamo gde pevaju ptice dobroga
bez mrzlih reči u ušima
da mi je
živeti raj
pa da zaplačem
za ostavljenim svetom
kad me polože u beli sanduk
izrezbaren slovima
da mi je živeti san.
