Vida Nenadić
- poezija -
POKRIJTE SE
Pokisli i mokri
kao tuga
na ostrvu suza
Pokrijte se
nedodirom
u mreži paučine.
Pokrijte se
ušima.
Ćutite. I lezite.
Pokrijte se
stidom,
kad bežite od istine.
***
NIKAD VIŠE
Nikad dalje
I nikad više
Svako sećanje se briše…
S prolećem je došlo
Letos trajalo
I prošlo…
***
VALJA MI
Valja mi
otići
odavde.
Opet.
Valja mi
ponovo
putovati.
U beli svet.
Valja mi
naći
komad luča
za novi put.
Onako
bar
usput.
Valja mi
raširiti krila
za novi let.
Valja mi
opet se radovati
svetu
kao detetu.
***
TIŠINA SA USANA
Ne govoriš ništa
ni pod tačkom razno,
dok meriš tišinu
pogledom u prazno.
A već si jednom
bio stena,
tvrđa i od
svakog kamena.
Dok su te
ispisivali nemiri
i iščitavali svemiri,
tvoja su ćutanja
bila i moja putanja.
U svakom prizoru.
I u retrovizoru.
***
I DALJE
Sa tvojih usana
i dalje
samo tišina.
Duga.
Preduga.
Valjda će
posle nje
i poljupci
biti duži.
I slađi.
