Miloš K. Ilić
- poezija -
BLA 2 - 2
Probudiš se iz more,
vidiš tu osobu.
Osetiš njen topli izdah,
čuješ roptavi uzdah;
shvatiš, da bar za taj krakti trenutak,
nisi sam.
Zaspiš srećan.
Onda dođe leto,
nestane jorgan,
laste se dosele,
a kao kontra teža
ta divna mala stvar
odleti iz tvog života.
Ležiš sam,
na dosadnim zracima sunca.
Crveniš, crveniš, crveniš.
***
ČOVEK
Ko je taj čovek
podbuo,
ritav,
oteko
ko prepuna bačva;
što tromo,
tromo,
tromo
šutira taj blistavi kamičak,
tu i tamo mrk
od olovne prašine?
***
GRAD
Strašilo od betona i metalne konstrukcije
bez srca
stoji nasred asfaltnog polja
pušećih šahtova iz kojih bije smrad
širi se, širi i širi
levo, desno, gore i dole
smanjujem se, smanjujem i smanjujem
nemam kuda odlaziti
nemam kome, jer ih je sve uzeo
pretvorio u metalne kipove, biste
li bili toliko dobri da mi kažete
kako da mu pobegnem
kako da ga uništim
samo da se rešim neona, smoga, sirena i oštrica u tami.
***
INDIJANAC
Indijanac -
da pijem ceo dan;
da uveče pikam bilijar;
da se kockam;
da se potučem sa drugim crvenokošcima;
da serem o znanju predaka.;
i da se ponovo napijem.
***
JA
Čovek prilazi,
hvata me za ramena,
spušta svoje ruke, sve do lakata
tu se zaustavlja,
stiska me
čvrsto, čvrsto čvrsto;
gledam mu oči, ali ih ne vidim
od crnih stakala rejban naočara
u kojima vidim samo svoj lik
i žućkastu tačkicu u desnim uglovima - Sunce.
Čovek me gleda,
ne priča,
iako mu se usne mrdaju i mrdaju.
Ja isto ne pričam, ali postavljam samome sebi stotinu pitanja.
Pomalo drhitim: ne znam ga -
možda će me ubiti?
Ali ne,
umesto noža on izvlači pitanje:
“Da li misliš da sam ja pisac?”
Zbunjen sam, zatim shvatam -
to sam ja, za deset godina.
Užasnut sam, ali prevaljujem
“Ne.”
“Ne?!”, viče on, ali to mi samo misli odzvanjaju.
“Pa to predstavlja problem!”
“Zašto?”
Ali usne mi ostaju mrtve ružičaste crte;
on mi čita misli -
“Zato što ja jesam pisac,
i ja pišem
i ja ću pisati
dok ne umrem!
Dobro ili loše - to je na kritičarima i sujetnim ljudima;
ali ja ću pisati!”
Tada me pušta,
uobličuje svoje mrtrve crte u kiseli smešak; odlazi
polako, polako.
Kao da je ceo život pred njim.
Gledam
i shvatam da ću za deset godina nositi crne naočare
i gledati za nekakvim starcem;
i da ću za dvadeset godina gledati za starcem
i nositi prašinu groba;
i da ću za trideset godina biti odnet vetrom -
kao reč,
kao misao,
kao pisac,
kao prdež.
***
KAKO SAM ĆUTAO
Pitali su me nekakvu glupost,
pa sam odlučio da ćutim.
Neko me je, pošto sam ćutao sat vremena,
pitao: “Pa, dobro, čoveče, jesi li ti normalan?!”
A ja sam mu svašta mogao reći,
pa sam odlučio da još malo poćutim.
I tako sam ćutao, do kraja života.
***
KURAC
budi čist
budi uredan
budi dobar
napravi porodicu
slušaj šta ti se kaže
javljaj se bakicama po zgradi
drži im vrata
pričaj sa njima u liftu
čoveče, teško je ne odustati
tek u knjizi
filmu
slici
skulpturi
muzici
tek tu
možeš biti prljavi skot
otekao od odvratnosti
ne pij
ne puši
ne drogiraj se
pij
puši
drogiraj se
ma, jebote, radi šta ti se radi
čuo sam da bog voli kalvados
šta ti piješ?
šta uzimaš da ostaneš normalan?
bojim se da nije mnogo toga ostalo
ugasili smo
ispušili
nazovi to kako hoćeš
crno i beli titravi natpis
FIN
očevi i majke su nam veterani
izgubljenih ratova
sve ih je više
od hipija do japija
svi se čuvaju
da se ne raspadnu
jer su od stakla
Servantesu pozdrav
a vama kurac.
***
LJUDI
Ima, tako, ljudi.
Dođu i prođu,
kao prdež.
***
ON
Zbog njega sam daleko,
daleko od tebe.
Zbog njega sam trom,
trom kao ranjeni bizon.
Zbog njega mi je muka,
muka od sveta.
Zbog njega lijem pivo,
pivo, jer ga volimo.
Više ja nego on -
moj stomak.
***
PAMTIM
Pamtim,
da ne mogu da -
Pamtim,
da sam mogao da -
Pamtim,
da sam išao da -
Pamtim
da sam sedeo da -
Pamtim,
ali ničega se ne sećam!
***
PAPUČARI
Papučari, što je najgore,
uopšte ne nose papuče.
Ni na nogama,
ni na rukama.
Oni ih sisaju,
zajedno sa štrokom, među prstima.
***
POKVARENA PLOČA
Učim,
da bih bio pametan.
Pametan,
da bih bio bogat.
Bogat,
da bih bio srećan.
Srećan,
da bih teže umro.
Umro,
da bih rekao da sam živeo.
Živeo da bih umro.
Umro,
da bih rekao da sam živeo.
Živeo …
***
WC
Eto me, opet,
u WC-u.
Pitam se kakav je to smrad.
Mora da je ćale kenjao.
Kada je previše plitka za samoubistvo.
Izlazim, razočaran,
sa flekom na gaćama.
***
ŽENA I JA
Žena i ja,
zamenili smo sve plakare
u stanu.
Bilo ih je deset.
Nama je po sedamdeset i dve.
Pitam se,
hoćemo li znati
u čijem, to, stanu
umiremo?
