Kristina Balać
- poezija -
ISTINA MI BEŽI
On hoda hoda hoda
Ja hodam hodam
On hoda
Ja hodam
Hoda
Hodam
Hodam
Hoda hoda
Dok hodam
I hodam
Da hoda hodam
Hodam
Ustvari
Ja hodam
Hoda on
Hoda ko hoda
Hoda hoda i hoda
On
Ja
I hodanje
I neću da usporim
Hodam -
- Da se ne prepoznam.
***
KONFORMISTIČKI SE BUNIM
Gospodine predsedniče
Cenim Vašu požrtvovanost
Da mi pred svake izbore pošaljete pismo
U kome me izveštavate o svojim namerama i planovima.
Znam da biste voleli da čujete moj savet,
A još više da dobijete moju saglasnost
I da Vam veoma znači ako još nekog uspem da ubedim
Da ste Vi sve to iskreno i dobronamerno pisali
I da ćete redovno slati počasna pisma svima
Onima koji se odluče da Vas podrže u Vašoj zamisli.
Jako mi je žao što moram da Vam saopštim
Da ja na svakim izborima glasam
Za stranku sasvim suprotne političke orijentacije
I da se nimalo ne premišljam kada uzmem glasačku listu-
- nerazmišljajući zaokružujem najgoreg mogućeg kandidata.
Ja znam da su svi oni nesposobni
I da nikada neće pobediti
I duboko poštujem Vašu odgovornost
Da nas sve upozorite koliko je to glup i opasan izbor.
Nama i treba neko da nas podseti na to kako smo bili jadni i bedni
I koliko nam je vremena trebalo da počnemo da ličimo na nešto
I da se izvučemo iz prostakluka i divljaštva.
Mi smo bagra koja neće da uči, radi ni prima platu,
Radije se vraćamo prirodi.
Treba nas naučiti pameti,
Jer imamo izvitopereno poimanje sreće.
Bitno nam je samo da se naroljamo i svi su nam dobri.
Zato je hrana i poskupela.
Generalno, mi smo takav narod
Da ne znamo pravilno ni da zaboravljamo ni da se sećamo-
- sve radimo na svoju ruku.
I treba nam takav vođa kao što ste Vi,
Da nas provede kroz mrak.
Možda spoznamo koliko smo srećni i ponizno se pokajemo.
Međutim, ja kada glasam za one prevarante,
To radim iz čiste lojalnosti – da ljudi ne posumnjaju da nešto nije u redu.
***
POD-RAZUMEVANJE
Nisam htela da te povredim
Zvala sam ga jer mi je trebao zagrljaj
Nisam htela da te povredim
Znam da me on ne voli
Ne očekujem da te menja kad odeš
Znam da me ne voli
Ne zavaravam se da će misliti na mene
Sledeći put će me pitati za ime
Ne zavaravam se da će misliti
Stvarno nisam htela da te povredim
Sve vreme sam tebe zamišljala
Zar ti to nešto ne govori?
***
KIŠOBRANI ZA STO DINARA
Padala je kiša
Rominjala
Umorne i napete
Slušamo muziku i jurimo
Kroz vodu
Što pada.
Zaustavile bismo predosećaj
Ali kola su pred nama
U kiši
Mutna
Voda
Desno provalija
Grmlje
Pod banderom
Okret.
Zašto smo se zanele
Ipak srljamo
Po kiši
Bez puta
U drveće
Iza koga je voda
Mutna.
Ne razmišljamo o kapima
Koje se cede sa lišća
Na krov
Gde smo se izgubile
U nadi.
Prokletstvo!
Hoćemo li uspeti da izbegnemo
Mutno
Vodu
Iz očiju
I ušiju
Kada nam titraju kapi po nosu?
Bežimo
Od kiše
I mutnog
Nikada
Po klizavom
Puta ne može da ima
U drugom smeru
Kroz kišu
Sem u vodu
Na 90 km/h
I sa ludacima
Koji iskrsavaju
Mutni
U vodi
Jer nisu mislili
O kiši
Prokletoj
Što je odlomila branik
I svetla
I migavce
I haubu
I sedište
I pala na moja pleća
Da me udavi
U vodi
Htela je
Ali vraga!
Ja znam da plivam.
Ciljam na drvo
Što mi baca kamen
Samo iznad srca
A voda se sliva po prozorima
Koji upozoravaju
Da smo same
U kiši.
***
DEŠAVA SE
To nije bio udes o kome bi mediji izveštavali
Nemoj da plačeš
Padala je kiša
Ona je bila nervozna
Veća brzina
Umor
Kola na sred puta
Naglo kočenje
Malo smo se zanele
Izbegle smo provaliju
Banderu
Vozila iz suprotnog smera
Ne i drvo
Bože moj!
Reka je bila brza
Ostale smo žive.
To nije bio udes o kome bi iko pričao
Zbog sramote
Što su kola uništena
A mi čitave
Ni vidljive modrice
Ogrebotine
Preloma
Nervozne jer kisnemo
I kako ćemo kući
Dok ti plačeš.
To nije bio udes već naslućena smrt
Prevarene okolnosti
I nema potrebe za suzama
Dovoljna je kiša
Što nam je upropastila šminku
I pokvareni radio
Što obavezuje ozbiljnošću.
A dole je reka
Brza
Mutna
Prljava
Koje nismo svesni
Kao što nismo svesni smrti
Triju devojčica na zadnjem sedištu
Dveju devojaka na kiši
Trojice ljudi u reci
U saobraćajnim nesrećama
Koje su se desile
Neslućeno
Pošteno
Baš kako to ide
Kada se izleti iz trake
Po pravilima
Kojih smo mi bile izuzeci.
A ti još uvek plačeš, majko,
Zbog mojih modrica koje nisu izašle
I osmeha koji ne sluti sreću
Dok ti govorim:
To je moglo svakome da se desi.
