Vida Nenadić
- poezija -
TRAČAK NADE
Još mi
u ušima
odjekuje
jedna pesma
u kojoj me je
kurva sudbina
dozivala
sa dalekih obala
do ovog grada
u čijem sam
svetlu
ja
samo tračak.
Udarali su me
u njemu
gromovi
namenjeni
i drugima
a i meni.
Razbili su me
u komade,
pa me
dok nosim svoj krst,
sve ovo vreme
pomalo ima
i tamo i ovde,
u svima
meni sličnima.
I dragima.
A ti si mi,
grade,
još jedini
tračak
moje nade.
