Slobodanka Živković
- poezija -
TESKOBE VIDA
Noć je podeljena.
Vreme prošlo skida maske
i spaljuje senke.
Ali bez toplinom prožetog smisla
do reči se dockan stiže.
Na prozračnoj crnini sante leda
retkost je misao.
Pa dobro, deco pesmovitih!
Ima li u našoj žeđi razgovora s nebom?
U ovim zamkama međuprostora i praznina,
ima li ko da je živ, a sanjiv
zazidan u produženim teskobama vida,
ili ćemo sopstvenom pepelu biti otkriće?!
