Ivan Aleksov
- poezija -
CRNE JASLE
Osmehom se hrani nepotrebna sila,
u nadobudnom detetu iz majčinoga krila.
Ono nema gde,
i usamljeno je.
Pod neonom,
na sred ulice,
stapa se sa junakom,
iz priče Dikinsonove.
Društvo su mu reči i rečenice,
kao klinovi sabijeni među korice,
gde pisac ne štedi emocije.
Tu se rađaju nove nade,
čiste kao suze dečije.
Osmehom se hrani nepotrebna sila,
u nadobudnom detetu iz majčinoga krila.
***
SYSTEMATSKI PREGLED
Juče je bilo danas,
i za tebe i za mene,
i za njih i za nas!
Danas. Danas biće sutra.
U krug!
U krug!
Ređaju se pijane noći,
ređaju se mamurna jutra.
Kao upokojena ljubav,
i srce osuđeno je na giljotinu.
Sistematski, mazohizam postaje
zabava za sirotinju!
***
Tasta-tata-tura
prerasta u Az Buki Vedi Glagol,
i moji nokti grebu po tipkama,
kao iz majčine utrobe izlazi plač,
previše slova-kratke reči,
uspešan porod rečenica!
Metamorfoza u praznoj sobi
punoj dima.
Kroz zidove se čuje gnev rulje
i ti sediš takav kakav si,
pokušavajući da nešto od toga
pribeležiš na tasta-tata-turi…
