Darko Perović
- poezija -
VALERI DE MORI
V. Ištvan
U krvi razgovor počinje
nosim te venama stopala.
Astrološki znaci su srođeni
otkinuo sam ti oči sa fragmentnih
fotografija.
Sa rukama u marmeladi
udišem ti usne lepljive.
Sirotinje-milioner ljubavi
medenim zubima me ujeda.
I divno je
i stravično je
i goloruko.
Nemani više nema
postoje samo srodni astrološki znaci
i Pegaz što Zodijakom galopira…
1.
Ja ne tražim za uzvrat ništa.
Nek ćutanje tvoje bude muzika
od svilenih konaca tvoje kose
porculanskih ogledala tvojih zuba
tačkastuh jamica tvoga nosa.
Tvoja ušna školjka sa valovima
nek spira gudala tvojih prstiju
kristalnu vlažnost tvojih noktiju
srebrnu vunicu obrva.
Poluotvoreno nek zjape usne
al’ reči sakrij
u sarkofag mamurluka.
2.
Nemoj jutros kupiti hleb i mleko
Svitanje nek upije put tvoju
dolomitna zora nek jabučice zagrebe
i plači
mokri prve cvetove bora.
Trepavicama prekrij mi žuljeve
skrasi se ,stani
leptira mi rodi,
a zatim krenimo
klovnu da nam čita
papiruse dlana.
3.
Penkala je prešla usnama ti
mastilo popilo tragove ti
sa neba kutlača
zahvatila krilate reči.
Umor mi spi ispod pazuha
zvonici pršte po glavi od bunike
ti si divljač odbegla rezervatu
srneće igre ljuljaš na dlanu.
Tvoja su stabla panjevi
moja su žbunja drvoredi
reka nas ista umiva
različiti ratnički bubnjevi
bude.
Tvoja si
ja moj nisam.
4.
Lutke plastične čuvaš
ja vitezov mač.
Haljine modre šiješ
ja sam pauk tkač.
Graviri ti od kostiju stoje
slažeš kockice stopama grudi
gojazni laktovi kružnice opisuju
i kamenom sečicom ljube ti
kolena.
Tuga ti je gladna maćeha
a moja suza
ti usvojeno dete.
5.
Želiš da ti pričam
hoćeš da ti pevam nozdrvama
kupim prašinu
sa posustalog maslačka.
Želiš me u flori
golog kao božje čudo
sa rukama zalutalim
u tamnoj punđi.
Želiš me skinutog od majke
rukama da cediš sokove grudi
usnama da ispijaš
širak bradavica.
O ne,
ja sam stidnica travke
ne,nisam lilihip crveni
listova mi mojih snažnih
neće moći.
6.
Zar si još dete
dokolenice na izgrebanim nogama
nosiš li još?
Gde ti je sluh
za simfoniju gradacije
za hiperbolu od pepela
za epitaf na viljušci?
Doplerov efekat poezije
za teme je strano ime.
Stvarno me dovodiš u afekat!
Zar moram da dunem
u rog
da bi se sastajali
na groblju zalazaka?
Ih,ti si još dete
što epizodno glumi
mladu damu.
7.
Sve je to smešno
grohot mi se telom razliva.
Ja u fraku od mesinga
šesir sa cinkanom ružom
stavljam.
Ti u pelerini od kore jabuke
kaiš od boranije stežeš
šnala ti spada na vrat
mršavo si nakalemljena.
I umreću ti
zbog nesnosnog ćutanja
što zaglibi
u jazbinu žubora.
I voleću te
kada sve najednom stane
jezik mravlje kiseline
kad zdrobi mi srce.
Voleću te
i nagu
i obučenu
i razmaženu
i svučenu.
8.
Nek bude sve po tvome
ogrlicu mi vrati moju.
Sam ću otvoriti usta
pa prosviraj kuršum raskola
i zagrcni se
štucni
prospi šećernu vodicu
po izgaženoj kosi mi.
Zalupi vrata ravnice
klasja prospi putem
skupi se
privij
da te u unutrašnjem džepu
duše
za iduće vekove prišijem.
