Saša Dragojević
- poezija -
ŽIVOT
Dete
Zamišljeno posmatra svet oko sebe
čudi se složenosti nepredvidivog
burnog vascelog mu sveta
Mladić
Brine da ispustivši reč
ne ispusti igru iz melodije života
i ne završi na tasu gde
materijalno ne meri se
Čovek
Spoznavši on pliva
i trudi se da ne potone
stil mu nije atraktivan
ali on zna da samo to je važno
Starac
Njegov ropac je sasvim izvestan
i on razmišlja o danu
i času, ali se trudi
da mu vreme brže prođe
***
LET
Napokon, sve je tu
svetlost sija u čudu
izbezumljenost se ne da
Ima li reda?
Uspravno, izdrži samo
vetar je nedostižan
leteti se može tamo
budi bezbrižan
***
VOŽNJA
Pročišćenje, kolena i um
ne klecaju
oči vide melodiju životnu
u čudu
Slike brzo kraj stuba
promiču
miris istine se oseća
u snu
Reči govore ali ne kazuju
misli su čiste
energijom ispoljene, osećajne
i čulima pohvatane
Zid iznad stajališta
ljudi u žurbi pogleda nemog
pokreću u glavama točak bunila
što reći će svetu istinu
Loading... 