Darko Perović
- poezija -

ARHETIPSKA MISAO

Prožima me osećanje o nestalnosti
i partiture nemira trzaju moždine
i sipeća kiša oblik je tišine
i oči se pune pritiskom gorčine…

p.s.U slutnji o neminovnom,
na njivi misli,
posadih orah
da jednom nadnese
hlad nad mojim svetom…

***

TRIPTIH

1.

METAFIZIČKO

U ovome vrtu
sve smirajno
je trajno.
Oči su spašene
Traženja odgovora…

2.

SVETOST

Kada me ponize
bezrazložnim bolom,
svaki je dan neizreciva lepota:
Marljivi mrav…

3.

SPEKULATIVNO

Nema mojih reči,
no ja nisam tiš.
U svemu je sve
skakavaca boj…

***

LAMENT ČOVEKU

Ja bih da rastem
zemlju da ne pojim.

Ja bih da cvetam
korov da ne plevim.

Sakupljaću seme
al’ neću da sejem.

O žetvi ni misli
ne bih da gajim.

Ićiću natraške
da stignem glavačke.

Biću što sam
al’ neću biti…

***

BEDA FILOZOFIJE

Predvečerje filozofije…
Cinkari me jezik,
divlja suza
psa na vrat mi kači.
Bujica bede
strast u kovčeg stavlja.
Miris zemlje zamenjuju
disanje Vavilona
i grč Kartagine.
Vojskovađa nema…

Cveće blombira zube,
moj svet je nenaseljen,prazan.
Horizont nemilosrdnog
stvara mi čvoruge.
Moć tuge vrtoglavicom
svira u očne jame.
Hrabri me strah
da strašno nikada nije.
Postajem
snishodljivi arhivar,
ljubavnik nominativa
i nosatog vokativa.

***

OTKUCAJI

Srljam u dubine
tako plitke,
prozračne
i pročitane.
Davim se u plićaku
mizerija i vizija.
Genija razvrata,
ludaka bespuća,
skorojevića po prirodi,
sve ih prepoznajem.
Zastave na pola koplja,
biblijske priče,
arhanđeli što mutiraju
kucaju u otkucaju tela mi.
Ja živim još,
al bestidno
i ko zna ko će mi stati na kraj,
Bog ili batina!?