Zorica Salijević
- poezija -

ISTOK

Sutra će se roditi novi dan,
Sa istoka će sunce krenuti
Put mog prozora
I usnulu me probuditi
Umesto tebe i tvojih dodira.
Sutra ću opet ustati sama
Oprati oči hladnom vodom,

Da se što pre rasanim
I suočim sa novim danom.
Videću isti prizor:
Rascvetale orhideje,
U okviru mog prozora.
Iza stakla će mi mahati
Drveće severnih lipa koje
Tek sad počinju da cvatu.
Mahaće mi one a ne ti.
Prošetaću se ispred njih
Zanosnim korakom
Kao da tebe zavodim.
One će videti moje nage grudi
Umesto tebe.
Sutra ću ustati s novim danom
Sama i srećna da ipak negde postojiš.

***

ZAPAD

Umorna se vraćam kući.
S nestrpljenjem tražim
Ključ koji otključava
Kuću iz moje mašte.
Kuću u kojoj živimo mi.
Miris ribe, crnog vina i vrućeg hleba
Mešaju se sa mirisima našeg doma.
Napokon, tu sam , na sigurnom.
Grliš me, ljubiš nežno i pitaš brižno:
„Kako si? Da li sam ti danas nedostajao?!“
Umesto odgovora pričam ti dodirima
I nežno i željno se pripijam uz tebe.
Dok se tuširam, ti postavljaš sto.
Pališ sveće i puštaš naše pesme.
Razgaljuješ me i spremaš za sebe.
Bodriš me da ti se dam cela,
Da izgorim od tvojih poljubaca,
Od tvojih dodira i strasti.
Da mi nije žao što će na kraju
Sve nestati, kao sunce na zapadu
Jer je sve ovo samo moja mašta.

***

SEVER

Talasi kreću put obale,
Sa pučine donose miris mora
U letnje predvečerje.
Mirno je i suviše tiho.
Dan se sprema da
Ustupi mesto noći
Koje neće ni biti.
Ovo je sever,
A ovde je sve drugačije.

Drugačiji su mirisi,
Ljudi, pesme i suze.
Sve.
Ja sam postala drugačija -
Jača ili slabija,
Ne znam ?
Ne smem da proveravam.

Samo je bol ista.
Peče i reže,
Bez milosti i zadrške.
Samo je bol ista
Kao i želja, i ljubav
I suza.
Sve je isto
Ili možda drugačije,
Ne znam?
Ne smem da proveravam.

***

JUG

I vatra i jezero,
I vino i sunce
I vrelo i pohotno
Sve je tu – na jugu .
Na jugu si i ti.
Sakriven od mene,
Čuvan da do mene ne dođeš.
Čuvan sa strahom i ljubomorom
A ne s ljubavlju i željom.
Ušuskan u laži i reči
Pune praznih obećanja
I lažne nade :
Da ćete ovog puta uspeti.

Kakva zabluda?

Ni vatra ni jezero,
Ni vino ni sunce,
Ni vrelo ni pohotno,
Ništa ti ne vredi – na jugu
Tu gde si ti .
Jer ti je srce okovano
Severnim ledom,
Jer i sam znaš da
Kad nešto umre
Ne može ponovo oživeti.

Kakva gorka istina.