Kristina Balać
- poezija -

NEĆU DA SE ZALJUBIŠ U MENE

Zato što se ona fenomenalno ljubila
Sad meni dodiruješ jagodice u mraku.
Mi se nećemo ljubiti
Jer ja ne umem da zatvaram oči.
Šta si radio sa drugim devojkama?
Neću te shvatiti ozbiljno.
Bićemo ortaci,
Ne drugovi,
Ne prijatelji,
Ne rođaci.
Ponašaću se kao lezbejka sa tobom.

Meka mi je jedino koža.
Ne govori mi o vremenu.
Počela sam da pušim.
Uvek držim cigaretu.
Ti nemoj da sklanjaš pogled.
Lečim se vodkom.
Vežbam da je što duže držim u ustima.
Kad si tu, naravno.
Ne interesuje me tvoja džukela.
Sve pekinezere treba poubijati
Da se ne cere nadmeno onako nemoćni.
Sedi, sama ću izaći.
Bolje idi da se obriješ.
Možda se i ti budeš fenomenalno ljubio.

***

VITEZOVI OKO USTA ILI LAZINA PESMA

Usta su joj meka
A ti si moj najbolji drug
I znam tvoj stisak
Večera mi nije prijala
Sedeo si i gledao me do nje
Izazivam te na dvoboj!

***

GUBIM SE U SIMBOLIČKOM PORETKU

Potpisala sam se
Ali to ne znači da sam juče plakala u kupatilu.
Potpisala sam se
Ali to ne znači da moju čorbu svi vole da pojedu.
Potpisala sam se
Ali tu nema moje izgužvane haljine i iscepanih najlon-čarapa.
Potpisala sam se samo zato što sam dama,
A dame zaslužuju da im se imena valjaju
po mastilu.
Potpisala sam se
Ali sam bila neko drugi.

***

SLIKOM O SEBI UGROŽAVAM SOCIJALNE ODNOSE ILI KRITI SE NA FACEBOOK-u

Da bih se upisala u rečenicu
Morala sam da se obestelim i da prikačim glavu da nadgleda tekst na ekranu.
Jedino tako ljudi mogu da me svakodnevno viđaju
A da ne znaju ništa o meni
Što ne umem da napišem.
Na svu sreću ja imam dara za sklapanje najrazličitijih misli bez referenta
I tako svi mogu komotno da budu nepismeni
A ja ću iz grešaka pročitati ono što sigurno nisu mislili.
Mada osećam se nekako nesigurno kada znam da tu zapravo niko ništa ne izmišlja
Već samo pokušavaju da zanemare vreme
I svi su lišeni talenta da ne veruju u ono što govore
Jer ne osećaju.
Mogli bismo da raspravljamo o mom komšiji koji je obesio svinju
Zato što se prečesto prasila
A on nije više mogao da podnese da je gleda debelu
I to bi bila sasvim realna rasprava
Bez upotrebe dilita i griže savesti što će nešto visiti u vazduhu
Među nama.
To nije ni vazduh, na kraju krajeva,
A ona svinja na mreži se uplela isuviše
Da bi bilo šta moglo da se obesi.
Čak ni omča ne može zaista da visi.
Mada ja mogu slobodno da kažem i da sam se ja obesila,
Niko to neće dovesti u pitanje
Jer ne mogu da se koprcam
Sem ako mi ukoči tastatura.
Glava mi se uredno osmehuje odobravajući svaku reč,
Pa nije uopšte čudno što mi delovi tela funkcionišu zasebno.
Međutim, ono od čega najviše zazirem
Zapravo je činjenica da me tamo i prijatelji mogu naći.

***

MOŽDA JE AGROFOBIJA, NA PRIMER

Ako se skinem gola na sred Terazija
Šta mislite, hoće li neko primetiti
Da mi je desni kažiprst iskrivljen i sa zadebljalom kožom na jagodici?
Valjda pred mnoštvom drugih nepravilnosti niko neće obratiti pažnju
Ni razmišljati
O tome šta radim sa iscepanim papirima koje bacam u smeće
I porukama koje tipkam i čuvam u mobilnom telefonu neposlate.
Jako se bojim da neko ne otkrije da mi u svako vreme na pamet padaju ideje
pa da me počnu reklamirati kao najnoviji prozvod za revitalizaciju dokolice.
Mnogo lakše bih podnela da mi prepišu strogu dijetu
Uz obavezan musli, turbošlank i svakodnevno vežbanje abtronikom.
Sve bih ja to izdržala stoički.
I sramotu.
Ali ne bih preživela da pored mojih reči koje šljašte sa bilborda
Ravnodušno prolaze umorni i ulepljeni ljudi koji se gaze po autobusima
Razmišljajući o kokošijoj supi posle koje će se izvaliti na krevetu.