Kristina Balać
- poezija -

KRIŠOM SE IGRAO MOJIM BARBIKAMA

Otac ga je izgubio dok je išao negde
usput
I on je ostao da stopira
sa mnom.
Zato mu verovatno brada nikada neće izrasti
kako treba
I ostaće ćosav da struže obraze
mojim brijačem
Kao što je odavno počeo da pušta kosu
meni do ramena
I, da ne bi ostao sam, jurca kroz pljusak

za mnom.
Toliko smo se srodili da ga oslovljavaju
mojim uspesima
I on uvek ostaje prezime
moje.
Razlikuju nas jedino po performansu:
Ja gledam belo a on udara vratima.

***

ŠEKSPIR NAS JE SLAGAO DA JE ROMEO PREŽIVEO – JULIJA JE ZNALA

Sve ću uraditi da skočim sa tvoje terase dok mi pričas.
Ne mogu da podnesem novosadski naglasak tvoje bivše devojke.
Ne mogu da podnesem što cigarete krišom obrćeš po šakama iako svi znaju.
Ne mogu da podnesem da nekog tamo malog nosaš pod miškom satima.
Julija će se radije baciti sa terase.

***

ZNAŠ ŠTA SAM RAZMIŠLJALA

Mileni Marković

Treba da usvojimo devojčice
da hodaju
i razumeju.

Ili bi da ja
usvojim
tebe?

Mene je
već
sramota.

Ono
i ti si
na ivici
da poveruješ
u Boga
a to ti
veruj mi
ne treba
ponovo.

Bolje usvoj neku devojčicu
da liči
i bude krezava.

Možda nas nauči da igramo
školice.

***

NEŠTO MI TU SMRDI

Mileni Marković

Jako mi je žao
što si dobar
pesnik.
Sve je dobre pesnike život
posrao.
Postaju pesnici
ili šizofrenici.
Da se usereš.

Uglavnom šiznu.
Zato je tako malo dobrih
pesnika.
Više je onih u
pokušaju.
Žele da i njih
usere
misleći
to je sreća.

Neka stanu među golubove
da ih pošteno
iseru.
To zaista jeste
sreća.
Svojevoljno su se
uvalili
u govna.
Ali neće biti dobri
pesnici.

Na žalost.

Dok ne postanu
govno.

I osete
kako je biti
jedno.

Smrdljivo.

***

INDIVIDUE BEZ SVOJSTAVA - SASTOJCI

Tri puta pregažena potkošulja
Samelji sav donji veš
Nokte treba izlomiti u blender
Sve se to dobro ispasira i namaže na hleb
Nije greh ako ti opadne kosa
Ali ne smeš da pocepaš jezik
Ko će ti kupiti novi tepih
Mreža ne propušta.