Sanja Ćirković
- poezija -

IZ PAKLA

Spoznala sam ga mnogo puta
izašla sam iz njega da se ne okrenem
i eto me opet iza predvorja
mirisi truleži dobro poznati
našli su mesto u mom želucu.

Nosim na leđima stenu pretešku
srce od nje nema mesta da se pokrene
znoj mi kaplje i sa usana
i opet se borim da skinem okove

teške lance na nogama vuku mi
demoni što nose moje ime.

Opet ih molim da zamuknu pesmu
koja me seče na sitne komade
zašto mi niko ne odgovara
ne verujem li dovoljno
ili nemam toliku snagu.
Zašto stojim skamenjena?

Kiseo i suv svaki zalogaj
do grla dođe i dalje ne ume
budim se s poznatim ukusom u ustima
usnim s poznatim nožem u butinama
da li je moj ili nečiji tuđi.

Hoće li krater u meni izbušen
zjap krvi prepun, znojem natopljen
popuniti skinute okove, tuđa sečiva,
voda moja i muk demona?

Koliko puta ću se vraćati
u ovu tamu crnu kao katran
jesam li ikad stvarno otišla
ili sam samo pred vratima zaspala?

***

KORACI

Dlanovi od poliestera
hvataju se čvrsto
trenje ih zaustavlja
niz reljefe od asfalta.

Dlanovi od kože
naležu na suvi lak i drvo
znoj se odavno osušio
obruč je na mestu prvom.

Dlanovi od krvi
pokreću to čudno kolo
i hvataju i naležu
na svoje meso golo.

***

MOM PESNIKU

Kad pogledam u tvoje lice
vidim slapove Sunca kako teku niz tvoje oči
poželim da sam oblak
da mogu da uhvatim bar jedan zrak
tvoje noći.

Kad pogledam u tvoje ruke
vidim obrise snage kako nose čitavo nebo
poželim da sam zvezda
da mogu da osetim bar jedan dodir
tvoje moći.

Kad pogledam u tvoje biće
vidim prostranstva kako se roje bez kraja
poželim da sam večna
da mogu da ispune bar jedan deo mene
u samoći.

***

POGLED

Zlato se sliva niz ramena
od mesa i golog kamena
kaplje sa čela
so i voda.

Evaporiše u beskraj
meseca i kratera
znoj od olova
krv mi kuva.

Ne mogu sagledati kraj
tog pogleda od oblaka
jedino tim očima
poznat je pravac.

Iznad horizonta i umova
između beznađa i smiraja
pucaju u prazno
pogađaju u mene.

Tesno im u otvorenom polju
da gledaju i dišu
ako im pravac uhvatim
večnost ću poželeti.

***

SPOMEN PLAČA

Onaj dan kad si napustio ovaj svet
i otišao u podzemlje
pod 10 slojeva zemlje
sa krajem dolazi.
Opet je blizu.

Mržnjom što si darovao dete
zasejao si seme
i natovario breme
na njegova nejaka pleća.

Ekshumiran u mislima posećuješ
biće željno oprosta
da oprosti želi
ali kome i kako?

Ne može da skine lanac
ali može ranac pun olova i smeća
svejedno okovano
korača u taj dan.