Jelena Stojković Mirić
- poezija + umetničko delo -
SAZVEŽĐE
Rođena u sazvežđu suza
kanuh na Mrtvo more.
Zagledana u modrinu sa koje odkanuh
bosonoga
po ko zna koji put
opet sam plutala sama
nepromočiva za prividna naslanjanja
nesročiva da kapljem sama
nesadrživa u jedinici
nerastvorljiva u ulju formalnog kako si
nesrasla imeđu rebara La Žno
po ko zna koji put
opet sam plutala sama.
Ko zna koliko bih puta izludela
da mi muzika, krčage topline donosila nije
da mi umine tišinu, utrnulu i slanu.
Ko zna.
Sitno je sazvežđe okeansko,
naspram zrna istisnutog iz okna nedarskog.
Još bih sa bradavice zabluda, mleko pila
da mi se nije onomad
meteor, u drob obrušio
masku klovna spržio
od tada, družbu sam na nokat brojala
no kivna nisam bila
samo sam zbunjena zastala
(naramcima sreće raskalašno sam zalivala)
samo sam zbunjena zastala
obrevši se u močvari meduza
samo sam potom, tiho
sama sa sebe
k’o probuđena voćka, pala.
Od tada često, često
plutam po Mrtvom moru
sama
šapćem sa zvezdama
i slad s’ usana njihovih
pod kožu akumuliram
nek’ mi se nađe
za harfu da ga zadenem
nek’ mi se nađe.
