Miodrag Jakšić
- poezija -
JEDNA OD DRUGE
Najbolje je da upoznam,
međusobno,
sve svoje žene,
pa da se uzajamno druže
i tračaraju me.
Da u onim lepim baštama kafića
na Obilićevom vencu,
zajedno,
piju kafu,
analiziraju
moju natalnu kartu
i progovaraju
o njihovim uticajima,
na mene.
Da se naslađuju mnome,
ne budu više ljubomorne,
jedna na drugu,
i da konačno,
jedna od druge,
iskreno,
saznaju istinu,
da ništa nisam imao
ni sa jednom od njih.
***
SNEŠKA
Ima žena od koje poljupce tražiš
I one koje ti svoje usne nude…
Za prve živiš i važiš.
Druge su lude…
Sneška u prve spada.
Ali se ne da…
Mada…
Ima da se preda!
Vrednost te poezije ne znam
I čitam je na preskokce,
U oči je gledam i sve ću da dam,
Za te, grudi i okce…
To, znam.
***
PRIČAM PRIJATELJIMA
Pričam prijateljima
da sam sinoć upoznao
Anabelu Basalo.
Sedeli smo u kafani,
pili mineralnu vodu,
i popunjavali tiket
sportske kladionice,
dvoumeći se da li da
za dve utakmice,
švedske druge lige,
odigramo fikseve
ili
ukupan broj golova.
Pričam prijateljima,
a oni mi odgovaraju:
Bio si sa Anabelom Basalom
i pričao o fudbalu?!
Kretenu!
***
O NJIMA SU SVE PESME
Boli me glava od pohvala nebu,
Ljubavi, vinu i hlebu.
O njima su sve pesme.
Srk za ručkom, uzvik za kučkom,
I bojazan da će da ode…
To me brine.
A ne pesme o zavičaju i slobodi.
Vazduhu, svetlosti i vodi.
I kada će sunce da sine…
O suncu pogrda ne sme…
O njemu su sve pesme.
Kada se njiše njen kuk…
Ja čujem zvuk.
Samo me uz taj dah,
obuzme strah.
Ako bi pustio glas,
ostali bi bez nas.
O bože kakav ima stas…
Život je to, ukleto, prokleto…
Hoću pesmu o skotu,
a ne o životu.
O njemu su sve pesme.
