Lorenco da Ponte
Preveo - Gavrilo Došen
Ne znam više ko sam ni šta radim
(Non so piu cosa son, cosa faccio, arija Kerubina iz Figarove ženidbe, prvi čin, peta scena)
Ne znam više ko sam ni šta radim,
čas sam vatra, a čas led.
Od pogleda žena ja crvenim,
otkucaji preskaču svoj red.
Na sam pomen ljubavi i sreće
promenim se, uznemirim,
i želja neobjašnjiva kreće,
o ljubavi da govorim.
O ljubavi govorim na javi,
o njoj pričam i u snu.
Vodi, fontanama, cveću, travi,
senkama i vazduhu.
Govorim odjeku i vetrovima
što nose zvuk mojih reči praznih.
A kada sve što znam kažem svima,
govorim sebi – kao po kazni!
Lorenco da Ponte (pravo ime Emanuel Koneljiano, rođen 1749. u Ćenedi kod Venecije, umro 1838. u Njujorku). Napisao je libreta za mnoge kompozitore, a slavu je stekao libretima za Mocartove opere Figarova ženidba, Tako čine sve i Don Žuan. Pisao je na italijanskom, nemačkom i francuskom. Radio je u Drezdenu, Beču i Londonu. Emigrirao je 1805. godine u Njujork, gde je postao profesor italijanske književnosti na Univerzitetu Kolumbija. Iza sebe je ostavio i memoare u kojima opisuje svoj pustolovni život.
Vi morate biti registrovan i logovan korisnik da biste postavljali komentare. Komentari se ne objavljuju odmah vec nakon provere od strane administratora sajta.