Gavrilo Došen
- poezija -

Come live with me and be my love

U arhipelagu Huana Fernandeza,
na ostrvu Ogigija,
u laguni sirena,
nalazi se plaža Eho.

Iza nje je Der Zauberberg,
a iza njega brda Tespije.
Sa njih se spusti
prateći tok Aherona i Stiksa

(ne zaboravi da skreneš
kod Albukerkija),
da bi došla u ravnicu Češira.

Tu, u njivama,
među biljkama i pticama,
daleko od vremena,
gradim kuću za našu decu.

***

Mi ritrovai per una selva oscura

Kako su daleko
tornjevi Boa-Morija,
kupole Samarkanda,
i obale Avalona.
Daleko odavde,
od Bogu iza leđa.

Kako je hladno
u Nedođiji,
hladno do kostiju,
i mračno, kao u grobu.

Slomljen sam,
i skršen, i smlavljen,
i samleven, i satrven.
Iznuren, i izbezumljen,
i izmožden, i izgubljen.

Šćućuren u svojoj rupi
molimtisja Gospodi
da me ne pronađu zveri.

***

Oh mia Patria sì bella e perduta!

Silovali su te, drogirali,
i premlaćivali kao stoku.
I ti si se zatvorila u sebe,
i postala gruba i okrutna,
nemilosrdna i opasna,
kao i oni koji su te
takvom napravili.

Ali ja ne mogu da prestanem
da mislim na tebe,
čak i kada mi se gadiš,
čak i u najdubljem ponoru
nemoćnog besa
zbog toga što me ne voliš.

Ostaje mi da te sanjam,
onakvu kakva bi bila,
da je dao Bog.
I da te u snu dozivam:
“mila mati !”
Uvek ću te tako zvati.

***

Ti si jedini svedok moje goruće žudnje

Klečim i saginjem glavu
pred tobom koja si jedino svetlo,
i kroz koju vidim Boga.

Da, jeste, verujem, uprkos svemu,
uprkos eonima zla,
neviđenim, a-li ne-vi-đe-nim
idiotlucima i gadostima,
pretnjama, obećanjima,
uveravanjima i upozorenjima.

Jer moje su oči videle slavu
dolaska Gospoda.