Natalija Živković
- poezija -

AKSEL

Aksel je jedan čovek
I dečko
On ima špicast nos
I nost

Često ga vidim
Tušira se
Kapljicama vode

Aksel ima ikonu Belog anđela
I kornjaču
I motor
I muštiklu
Imao je ranije
Afričke maske koje se beče sa zida
Njima sam ja začepila oči
Njih nema više

Aksel radi
Radi
Radi
Ne gubi vreme

Jer jednom
Upao je u reku
I isplivao uprkos uzaludnosti

Potomci tad mu podigoše
Posvećeni hram
Ali Aksel bio je skroman
I otišao
I sve je zaboravio

Kažem:
-Aksel, sećaš li se
onog hrama?
A on samo gleda u sto
I ne mrdaju mu se oči

Ili mi kaže:
-Baš si se promangupirala!

I pojuri da me stigne
S praherom za golicanje

A ja se sakrijem iza ormana
Ne vide mi se ni prsti

***

UVID

Kada bi Aksel imao nož ubice
To bi bilo opasno
Zaista

On se češe noktom
To je dokaz da je živ

Aksel je jedna osoba
Što nekad leži, a nekad sedi
Gleda iz profila u sto
Razmišlja šta će sa kolima i šrafcigerom
Aksel obično ima crnu majicu

Eto, toliko o njemu

Ja sam jednom jagnje bila
Ali sam se prepila mleka
Od toga sam se prenaduvala
I postala oblak
Letela sam i letela
Iznad gradova i sela
Letela kroz razne bajke

Kad je izašao ogromni čovek sa bradom
I sekirom

Molila sam, molila
I molila, i plakala
Ali nije bilo povratka, izlaza, ni zavijutka
I postala sam ravna kao bara
U koju deca pljuju
I kiša
I Aksel

Kada bi Aksel imao zenice ubice
Video bi koliko sam izlomljena

***

ONA

Da,

Postoje ljudi
crveni, plavi, žuti
zeleni

I devojka kratke kose
u sivoj rolci

Koja priča priče sa drugim ljudima

A ne zna da sam tu ja
(bedna i beznačajna)

Ali šarena i prava
ako popričamo

I okolnosti će to dozvoliti
jer je toliko jako
da mora da
Bude

Jer ona je moj spas
iako ne zna za kakav svet nosi
ključ

ne shvata pored drugih stvari
koliko je to važno

***

ONA II

Iznenadiš se odjednom
kako postoji neko takav

Iza ugla će da iskrsne
kad prestaneš
ozbiljno da tražiš
Ili čak već
zaboraviš

A tamo

Stoje neke srebrne oči
Plava kosa
Lice koje miriše na sneg
među silnim ljudima
koji mirišu na dim, kuće i rumenilo

To je Ona

Kroz nju
spoznaću svet
I ući tada
u hiljade ljudi

***

KULINARSKA POEZIJA
(na osnovu autorskih recepata)

PILETINA KJERKEGOR

Oprano rasparčano PILE
oslobodite suživota s KOŽICOM
ali (tren!) ne upotrebite sasvim sile
spojeni nek ostanu jednom stranicom

Pile i kožice natrljajte SOLJU
u pleh nežno položite podmazan
SLANINU i BELI LUK – tap, tup!, i
k’o po loju Evo ga već prizor
špikovan

Pod kožice PAVLAKU mažemo belu
a onda - nek pada BOSILJAK zeleni!
kožicama pokrivamo piletinu celu
da nadev se očuva a
da porumeni

A tad, avantura tek:
kožice MEDOM obavijamo
BELIM VINOM prelivamo
folijom do temelja ušuškamo
i u rernu
porinemo

i
krčka se pile
- cvrrr, cvrrc
sve rešije postaje
- krc, krc

A – kad, najednom
- kuc, kuc

na vratima
čak i
Kjerkegor Seren
sa flašom vina
u
kravatu odeven

***

SALATA “APOKALIPSO” S KAPRIMA

ogoljenu
ENDIVIJU
cepam
bacam u činiju

pogružene
ROTKVIČICE
(treptaj oka)
na kružiće

KAPRI beže nadu gaje
bez milosti
zarobljavam

šapućem im:
sec
sec

oni tiho:
jec
jec

a nož
sitno

sec sec sec

sitno sitno, što sitnije
sitno hitno
hitno sitno
na dno

u
dno činije

tad zagrme -
kopitaju njište
MED i ULJE
SENF i SIRĆE
bičem njih tera
uma prevejanog kera
troroga SO
pred kolonom BIBERA

i

salate sastojci
vape:
o! nek bude deus ex mahina
o, nek bude: iznenadan ton orgulja
klavira

al’ rešenja
nema…
(život je pajac)

najednom ček!
tajac

iz visina
kao golub mira
pramenje belo
FETA SIRA

*** KRAJ KULINARSKE POEZIJE . . .

******

NOĆNA SLOBODA

Na glavu joj sede
sivi pas

Čeljustima
povuče kosu
i lice joj
zateže

Gledaju
njene oči
u ogledalo s nadom

Na tren i sada
ona
Opet je mlada

Tad pas zalaja
a sedi pramen
njušku bocnu

Drugi
šibnu njoj čelo
Duboku ostavi
boru

Za psom
ona potrča
Al’ stiže samo pseću senku

Pred zoru

na šnalu nagazi

Promumla bezubo:
-Joj…

***

PESME ZA DECU

SRCE

Devojčica
srce crta
A na cvetu
pokraj puta
mali leptir
srce crta
A u bašti
u dnu vrta
mala vila
srce crta

***

CVETOVI

Hiljadu cvetova
u bašti procvetalo
Sunce se osmehivalo

Nosilo je naočare za sunce

-Skini naočare da nas bolje vidiš!,
grajali su cvetovi

I Sunce ih skide

Kad ono,
cvetovi da se našale,
stavili i oni naočare za sunce

***

MAČOR TOŠA

Mačor Toša se probudio i zevnuo
Kad proguta sunčev zrak

-Vrati mi zrak! – doviknu Sunce.
Toša je hteo, al’samo – štucne.

***

ZA DLAKU

Beli pas
Pardon, žut
Stao je na put

Crni pas
Pardon, grao
Na puteljak stao

Pas žut krenuo
u jednom smeru
A pas grao u drugom

Da je žuti imao malo duži rep
sigurno bi se sreli

*** KRAJ PESAMA ZA DECU . . .

******

POEMA O MENI

Nisam posednuta!
Nikako.

Od mene
ljudi nema zašto da se boje
potpuno sam
neutro-violentna

Ja imam dve šake
na šakama pet prstiju
Svi prsti su moji
to je
naučno dokazivo

Neke stvari kada se spoznaju
kada se prepoznaju
kada se odmah pribeleže
postaju pravna akta

Ja nikad ne mogu da stanem

Jednom kad krenem
krenula sam uzastopnim koracima
i svaki je uzastop sledećeg

Ja imam dve zenice
i naočare za jedenje
jedem s njima
okopavam biljke u saksijama
njima

I jedan mi je naučnik
rekao:
-Ti si eksperiment!

Ali ja kažem:
-Ne!
Tako se najbolje okopavaju saksije,
Zar niste znali?
Niste znali?

Danas proizvode vitamin Ce
i šumeće tablete
i konopce za preskakanje
i izuvijanje
i provlačenje

Ali ja isključivo zamišljam
da postoji mnogo više
Tako da mi sve to
ništa nije zanimljivo

Od mene su okretali glave
Optuživali za uobraženost
zatvarali oči
pisali peticije
i ikseve
i okseve
Ali su grešili
greše

Ja…

Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
i gledam kroz prozore

I možda nisam čudo vaseljene
ali sam malo čudo

U meni
pogrešnim rasporedom
šarene se boje

***

ČUDO

U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep

Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca

Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše

Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
- Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru

Posle ga stavim na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra

Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu

Gledam ga
Gleda i on mene

Gledamo se i čudimo se

***

CVETNA PERIPETIJA

Poznajem jednu osobu

Uvek je postavim pored saksije
da joj u saksiji ne bude neudobno

Međutim, njoj je usled toga
na glavi
izrasla ljubičica!

I zahteva da sklonim ljubičicu
jer ljubičica je ženstvena
(A osoba je muškog pola)

Što pre
naći ću onoga
kome je u moći
da ljubičicu ubere

A do tada
mogu samo da

Pipnem osobu kažiprstom
na mesto obeleženo
markerom

Ako će to nešto pomoći da
joj bude lakše

***

ŠPANCI

Došli su

Poređali su se po ovalnom tepihu
u elipsoidnu vrstu

Bili su čudni
pogotovu onaj visoki

Bili su Španci

Visoki
tačnije
nije bio čudan

Nego je smrdeo

Bio je mršav
mlad
brkovi su mu tek izbijali
od toga širio se
sraman zadah mladosti

Tad jedan
velikog stomaka
istupi

Reče:
-Pij!
Pij ovo!

Držao je čašu

U čaši blistalo je
mleko

Španci su se smejali

Posegoh
da čašu prihvatim

Ali tad
obuze me gnev

I tresnuh đonom

Španci otada
više nisu dolazili

u Beograd

***

UDAH

Ja koračam
ulicom
Ja govorim
Pevam

Zašto su ti ruke i noga
zalepljene za zid?

Zdravlje je u rečima
koje se otržu s mojih usana

Reči su šarene

One govore o
običnim stvarima

Stići će ti autobus

Eto,
to si ti,
s naočarima
i kratkom kosom

A ja se osećam ispunjenom
kao da govorim
reči
pune magije

kao da recitujem
vrlo važnu
pesmu

I osećam se

zdravo

Otići ću u šumu
Družiću se s patuljcima

Oni imaju duge brade
Oni imaju crvene kape

Ovde su ljudi sivi
U šumi su prave slike

Ali naša srca u grču
Teško ih, retko vide

Kad nekog susretnem
kažem:

Vidi,
pročitala sam ovu
knjigu
i zato je danas
u meni

i neki drugi čovek

i svet je šaren
šaren

samo to zavisi od toga
kako ga gledate…

***

UPORNOST

Od prve godine
mog postanka
I od rođenja svemira
proganja isto

Zagrizeš li jabuku
do samog semena
saznaćeš

ko si

A svaki zalogaj
za jezik je žilet

Znate li
koliko je teško
žvakati isti zalogaj
svakoga dana
svakoga sata

U minuti
u milisekundi
moja usta su žrvanj
U njima okreću se točkovi
jedan na drugome jašu
i nema trenutka odmora

Pogledajte moje šake
Sažvakala sam nokte do korena

Jesam li ja šake?
Jesam li nokti?

Imam li jednu dimenziju?
Ili dve?

Da li se možda mogu
zakucati na zid?

Ili sam
cigla
malter
Rasuta na sve strane
trun svakog truna

Po čemu sam različita
od stolice?
Po čemu sam ista
sa bilo čime?

Jednoga dana
ako jabuku pojedem do semena
saznaću

pravo ime