Čedomir Ljubičić
- poezija -
POSLEDNJI PEĆINSKI ČOVEK
Živim u ovom gradu
kao poslednji pećinski čovek
ponekad siđem u njega
po gas, so i duvan.
Nemam ženu, nemam devojku
nemam potrebu da vidim
nemam potrebu da budem viđen.
Izlazim samo u sumrak
a uvek sam uredno obrijan
da bi davno lice
sa davne fotografije
prepoznalo dečiji instikt
za topli dodir divljakuše.
***
SEKUND
Drob nema točak
koji vraća neobaziranja
ožiljci na beonjači
nezaustavljaju
nijedan odgovor
blizu zida.
Kamen
upija tajnu
poverenički.
Lukavo tihuju
zid zajeo
sekund iskrenosti.
***
ĆELIJA
Tišina svetovno zaljuljana
prosnivani miris knjiga
cvasti
detinjskog osmeha
maslinova šuma
na kapiji
svih pravaca
Velikolepni
Žudni
Strmen
Mene
Dokotrlja kamen
***
STIĆI ĆE ČUDA !
Stići će čuda
poslednjim vozom
iz krajeva
gde je nada
prosuta pomija iz zamašćenog lonca
stići će
da objasne razloge čekanja
onima
koji smeju
da proslave strah.
Stići će čuda
da postiđenost pretvornih voćki
otkrave
prostim slovom
raskalašnog dijaloga
sa nevidnom opnom
nemog dokaza.
Inje odredišta ledi tuđi uzdah.
Stići će čuda
razloga za odlaganje nema.
Prečice se nude
ravnim domašajem,
oštrookim smirajem viđenog.
I sumnjičavi i nazdravičari
dići će ruke k nebu
da dohvate stablo obećanja
uvek izdašnog
u zemnom polivanju zemlje
najžednije gošće
na bradavici kreposne omame.
***
PLAŽA PRŽNA
Na plaži Pržna
u zalivu Trašte
pre no usnim
izguljeni tabani
zaprosiće detinjstvo.
Plavet će od spektra
zatražiti dozvolu
da projezdi
koloritom kamena.
Pre no usnim
lako će zadrhtati
slano sunce zvižduka
obići dva kruga
oko peščanog amfiteatra
u kome znanje isisava
sokove stavova
geografiju prvog koraka
litografiju poljupca
talasa i stenja.
Na plaži Pržna
zalivu Trašte
otkupiću sebe
od činjenice starenja
a usnuti neću
pre nego
davno prodisane impulse
ne osvežim
erotskim nabojem horizonta.
Na plaži Pržna
u zalivu Trašte
vreme meri zablude i ljude
blavori i opasnije zmije
Gložiće se
Oko herbarijuma istorije.
Pre no usnim
ostaće sve isto
izguljeni tabani
zaprosiće detinjstvo.
