SERGEJ JESENJIN
Rodjen je septembra 1895. godine u selu Konstantinovu, u Rusiji. Kako je sam govorio, djetinstvo mu je proteklo: ‘Kao i kod svih seoskih derana”. Zaista, djetinstvo je proveo na selu, uz stari ruski sat, i blistavi samovar u “niskom domu sa plavim oknima”.
Za njegov dalji rad najzasluznije je skolovanje na univerzitetu gdje je upoznao mnoge pjesnike koji ce kasnije uticati na njega. Uvijek je govorio da njegovim pjesmama ne treba predgovor, jer poslije citanja svaki ce citalac vec sam sve shvatiti, mada su se mnogi trudili da ga proprate kritikom. Sergej nikoga nije ostavljao ravnodusnim. Ljudi su ga ili voljeli ili mrzili. Cesto je sjedio sam i zamisljen, uz casu zestokog pica i “safo” cigaretu, pa su ga mnogi proglasavali cudakom ili cak alkoholicarem. Neki su cak i zazirali od njega jer je bio prilicno preke naravi.
Neshvacen i progonjen sa mnogih strana, nemogavsi vise da se bori, i ne vidjevsi izlaza iz otuzne svakodnevice, Sergej Aleksandrovic Jesenjin, izvrsio je samoubistvo 28. decembra 1925. godine u hotelu “Angleterre” u Lenjingradu.
Pred samoubistvo, sopstvenom je krvlju napisao jednu od svojih najljepsih pjesama: Dovidjenja druze moj
Preneto sa: http://www.znanje.org
***
POEZIJA
POKOJNIKU
Već sanduk zatvaraju čvrsto
Da večno budeš plen tog sna,
U zemlju nose te pod krstom
Gde trnu osećanja sva.
I bićeš nem sred grobne tame
Na poklič naš nad tvojim grobom.
A ruke će nam tad i same
Sve vence slagati nad tobom.
Nad tobom biće - cvet do cveta,
Grob će sijati kao presto
I taj tvoj odlazak sa sveta
Mi ćemo pominjati često.
Počivaj mirno, dragi druže,
I čekaj dolazak naš samo,
Pretrpećemo zlo mi duže
I brzo ćemo i mi tamo.
***
OPČINjENOST
Proleće, devojče u cveću,
Rasplelo kose sred guštika,
I carskom čedu tom doleću
Molitve ptica, zvon zvonika.
Dok radosti ga čar opija,
Kroz šumu klizi poput dima
I zlatna mu se niska sija
Na raščupanim uvojcima.
S njim pjana rečna vila šeta
I rosom prska lunu bledu,
A ja bih, poput strasnog cveta,
Ljubio usne onom čedu.
