Marija Škornički - Miris kože
Piše Milan Đurašinović
Svojom novom pesničkom knjigom „Miris kože“ Marija Škornički okrenuta je od spoljašnjeg sveta prema područjima individualnosti i introspekciji ženskog bića. Cela ova zbirka sugeriše povratak ženskom principu i unutrašnjem sindromu. U slikama tela, ispunjenim katkad prejakim fascinacijama, pesnikinja, uz dosledno mistifikovanje stvarnosti, daje poeziju specifičnog emocionalnog registra.
Kazivanje pesnikinjino inspirišu najpre „okovane reči“, koje na sebi svojstven način „dišu u pejzažu“, dakle, jedna antologijska pesnička slika i ujedno važna poetička instrukcija za poeziju koja će uslediti. Potom se na ovu impresiju srećno nadovezuju prizori kada „zenica zauzima sunce“, te da „silazi erotika u prostranstvo na trgu“, pa „magija korača bez odgovora“ i tako redom, ovakvi originali pesnički i sinestezijskih formi sačinjavaju u stvari katalog slika iz života i posebnog sveta u kojima nastaje ova poezija.
Reklo bi se da lirska junakinja nije bila ravnodušna prema onome što se događalo na prilazu naša dva veka, i dva milenijuma takođe, ali ne može da se kaže da bi poezija Marije Škornički u konkretnom slučaju imala sasvim drugačiji lik da su događaji bili drugačiji. Zato su njene pesme dokaz za pretpostavku da svaka prava poezija nastaje iz neke individualne situacije. Poetski izbor Marijin izgleda da je naročito bio kategoričan u smislu da će njeni stihovi najbolje odražavati njenu individualnost u stvarima ženstvenosti. Pesnikinja prirodno veruje i svojim delom podseća da će od svih stvari sveta ostati samo dve, naime, poezija i ženska lepota.
Čitajući knjigu „Miris kože“ suočavamo se sa jedinstvenom i upravo otkriveno pesnikinjom. Koja u svojim fragmentarnim pesničkim porukama nastoji da malo govori, a da mnogo kazuje. Koja pliva protiv struja inflacije u srpskom pesništvu, koja ne podržava konvenciju u poeziji.
Marija Škornički neguje nov pesnički govor, uvodi lirske pauze kao prostore među rečima i stihovima, iznenađuje bizarnošću izraza, mistifikuje stih i viziju stvari o kojima peva, konstituiše tajni pesnički svet i šifarnik njegovog bitisanja, odnosno, pesnički jezik saobrazan tom konstruisanom pesničkom prostoru.
