Sanja Petrović
- poezija -
RASTANAK
Posmatram te.
Obrazi su ti bledi.
Nose znak tvoje sramote.
Srce ti ubrzano pulsira.
To srce u kojem je sahranjeno moje.
I reči neizušćene
eto, ostaše bez eha.
Ovo je moj poslednji čin
i zato, Odlučnosti, ispuni ga.
***
SAMO ZA TEBE
Čini mi se
i pre nego što otvorim oči
u mislima si mojim.
Jutarnji osmeh ti poklanjam.
Tokom dana
maštom te vajem, budna snim.
Dnevni osmeh ti šaljem.
Kada noć pokrije grad
i ulične svetiljke se pale
po zvezdama ti poljubce šaljem.
S večernjim osmehom spim.
***
PESNIKU
Pesniče,
dušo čista istkana u pesmu,
čitajući te
nežim se, medim.
Stapam se
s talasima topline reči
i maštam
da je svaka upućena meni,
samo meni.
***
MENI VREME TREBA
Gospodine dragi,
nemojte me, molim Vas,
međ zvezde stavljati.
I nemojte me cvećem
obasipati.
Il bisere kupovati.
Hvala, ne treba.
Ako već hoćete
tako velikodušni biti
Vreme mi kupite.
Ili ga bar
u traženom momentu
zaustavite.
A možete i da ga vratite,
ako umete.
Tad bićete moj princ
na belom konju.
I da dronjke nosite
meni biste bili ko u carskom odelu.
I u sojenici da živite
palatom bih je smatrala.
Zahvalna bi Vam bila
odavde do beskraja.
Gospodine dragi,
nemojte me, molim Vas,
tako gledati.
Nisam ništa loše
ni mislila ni rekla.
Zvezde, cveće, bisere zaboravite.
Meni Vreme treba!
***
DUHOVI
Toliko toga bih htela
da ti kažem,
ali nisi tu.
Svaka neizgovorena misao
postaje duh.
Svakom od njih
ime sam dala.
Prozivku pravim
svakoga dana
da kada te budem srela
kojeg od njih ne bih izgubila.
***
LJUBAV
Još uvek se sećam
svoje prve, dečije ljubavi
i mirišljavog pisma
napisana neveštim rečima,
nejednakim slovima,
s flekom od čokoladnog krema
u donjem desnom uglu…
verovatno umesto potpisa.
Kako godine prolaze
ljubav nova odela oblači,
nove maske stavlja…
Vrlo često neka čioda nas ubode,
igla pogrešno prišije
ili maska bezrazložno uplaši.
Ni sama ne znam šta bih dala
da ljubav ponovo, onako ogoljenu
sretnem.
***
DON ŽUAN
Za Vas je svaka žena jedinstvena.
Posve lepa.
Darovita.
Pesma.
I svakoj od njih prija pažnja.
Lirski treptaj.
Željena, ljubljena,
po malo voljena,
nošena nadanjima, maštanjima
budna kroz snove.
Gradeći nove?
O, da. Gradeći nove.
***
TKAČI
Da li ti se desilo
da čitajući pesme
u svakoj od njih,
ali baš u svakoj,
nađeš deo sebe?
Zapitaš se
kako je pesma pisana
baš po tvom životnom scenariju
i odjednom
ne osećas se usamljeno.
Začuđeno odgovor tražiš
a on je lak:
osećanja su ista
samo su drugi tkači!
***
POZORNICA
Svako o nečemu sanjari.
Snovi su pozornice bez publike
a mi glumci bez premca
koji igraju po svom scenariju
i u sopstvenoj režiji
sa omiljenim statistima.
Kada zvono zazvoni
i zavese na pozornici se spuste
neki sasvim drugačiji život vodimo
gradeći nove snove.
***
ONAJ DAN
Danas je onaj dan.
Kada kiša pada.
Kada ti se spava.
Kada ti se ne priča.
Kada se nervoza lako rađa.
Kada se svađa.
Kada se kaješ što si iz kreveta ustao.
Bar da si u njemu ostao.
Snove bi lepe snivao.
Uživao.
Eventualno se protegao.
Možda i kaficu namirisao…
Ali danas je onaj dan.
Kada kiša pada.
Kada ti se spava.
Kada ti se ne priča.
Kada se nervoza lako rađa.
Kada se svađa.
***
IRONIJA
Gužva mi tuga srce
a ono se ni ne odupire.
Razočaranje suznice draži
lavina navire.
Mišići grče
jecaj otima.
Travi, drveću, nebu
se ispovedam.
Pričam li ja to
prirodi
o raspadanju?!
***
BOJIM SE
Daleko si
i bojim se…
Bojim se
da misao tvoja
do mene svratiti neće,
da će put zaboraviti.
Daleko si
i bojim se…
Bojim se
bledila
kojim vreme
uspomene premazuje.
Daleko si
i bojim se…
Bojim se
sebe
ludo zaljubljene
u tebe.
Daleko si
i bojim se…
Bojim se
i zato dođi
i čuvaj me.
***
POVRATAK
Nema me. Zaboravljena!?
Zašto?
Gumicom se ne dam izbrisati.
Zvonkim glasom ispunjavam uši.
Bivstvovanje mi se ne može poreći.
Ipak nekome falim.
Pružena mi je ruka
koju sam čvrsto stegla…
Iz nigdine me vadi.
***
NOVO RUHO
Opržiše me reči
″prepotentnost vodi u nigdinu″.
Zapitah
da li su pravoj osobi upućene
i opet žar - ″da″.
Svakojake me osobine kitiše,
ova beše sasvim nova.
Ogledah se neko vreme
i shvatih
mogla bi lepo da mi pristaje.
Šetaću u novom ruhu
samo za Vas
koji me u njega odenu.
***
GOST
Znaš, čest si gost mojih misli.
I gostiš se baš.
Ja volim domaćin biti
ali bila bi mi čast
kada bi nam se uloge zamenule,
makar na jedan čas.
Ne, nisam skromna.
Volela bih da čas traje večno.
Da postane normalna stvar
da sam tu
jer baš tu mi je mesto.
